Стеже се обруч око Ирана

Европски савезници на Блиском истоку, САД и Израел, могу бити мирнији. Мухамед бин Салман је, судећи по ранијим извештајима америчких медија, успоставио добар лични однос са Доналдом Трампом и његовим зетом Џаредом Кушнером, којег је шеф Беле куће задужио да донесе мир Израелцима и Палестинцима. Са Израелом се Саудијци у последње две године, колико и Мухамед бин Салман већ влада из сенке, зближавају у стварању фронта против Ирана, који би, према најави званичника Тел Авива од зимус, могао водити израелској обавештајној сарадњи са „арапским НАТО-ом” усмереним на сузбијање домашаја Техерана ван националних граница.

Управо прекјуче, на дан када је Мухамед бин Салман проглашен за престолонаследника, Кушнер је долетео у посету властима у Израелу и палестинској самоуправи на Западној обали како би покренуо мировну иницијативу. Можда би она деловала уверљивије да Израел није дан раније почео изградњу још једног насеља на подручју предвиђеном за будућу палестинску државу. Од устоличења Трампа, влада Бенјамина Нетанијахуа убрзано шири већ постојећа израелска насеља на тим спорним територијама, на шта Вашингтон видно млако протестује јер је председник окружен онима који те насеобине подржавају. Међу донаторима за њихово подизање је, лане је објавио „Харец”, и породица Кушнера, због чега он као миротворац нема велики кредит међу Палестинцима.

Након успона Мухамеда бин Салмана, од самоуправе на Западној обали, коју води Фатах, у још незгоднијем положају је ривалски палестински покрет Хамас, који контролише Газу. Хамас је међу „терористичким организацијама” за које Саудијска Арабија и Емирати захтевају од Катара да их престане финансирати, што је до пре две године чинио и Иран, а наводно, према писању „Асхарка ел Авсата”, намерава да се тога опет подухвати.

Некако баш сада, док траје ембарго на Катар, који је притисак и на Иран, палестинска самоуправа на Западној обали престала је да Израелцима плаћа рачун за електричну енергију и за Газу, што је био досадашњи аранжман. Након те одлуке Фатаха, житељи овог појаса у рукама Хамаса имају струју свега неколико часова дневно. Израелски министар одбране Авигдор Либерман је јуче уверавао да не раде са Фатахом како би притиснули Хамас, који повремено испаљује ракете на Израел. Он тврди да је Фатах поступио на своју руку, чак можда и с намером да испровоцира нови директни сукоб Хамаса и Израела.

Ово су само неке од могућих тачака ескалације на Блиском истоку након, како су то Иранци описали, „меког пуча” којим је Мухамед бин Салман постао наследник саудијског трона. Тај је опис нетачан јер је он практично већ управљао државом, али је, на његову жалост, та унутрашња „офанзива” једина у којој је био успешан. Рат у Јемену против Ирану блиских Хуту побуњеника није привео крају. У Сирији је још даље од победе. Катар се и даље опире његовим захтевима.

Слогу с Трампом, пак, подупире и сличност њихових природа. Осим што су нагли, обојица су и чудна комбинација популисте и неолиберала, који се потпомаже националистичком харангом. Мухамед бин Салман је подршку код куће прибављао застрашивањем од спољних опасности, којима правда ратоборну политику у региону. Делом је зауздао верску полицију, чиме је задобио многе младе Саудијце. Али, релативну либерализацију друштва наплаћује либерализацијом тржишта и поништавањем социјалних бенефиција за сиромашне поданике династије. Ако његове привредне реформе не обнове благостање нације, те ако пропадну маневри унутар ОПЕК-а ради подизања цене нафте од које Саудијци живе, изазваће хаос и на домаћем терену.