Steže se obruč oko Irana

Evropski saveznici na Bliskom istoku, SAD i Izrael, mogu biti mirniji. Muhamed bin Salman je, sudeći po ranijim izveštajima američkih medija, uspostavio dobar lični odnos sa Donaldom Trampom i njegovim zetom Džaredom Kušnerom, kojeg je šef Bele kuće zadužio da donese mir Izraelcima i Palestincima. Sa Izraelom se Saudijci u poslednje dve godine, koliko i Muhamed bin Salman već vlada iz senke, zbližavaju u stvaranju fronta protiv Irana, koji bi, prema najavi zvaničnika Tel Aviva od zimus, mogao voditi izraelskoj obaveštajnoj saradnji sa „arapskim NATO-om” usmerenim na suzbijanje domašaja Teherana van nacionalnih granica.

Upravo prekjuče, na dan kada je Muhamed bin Salman proglašen za prestolonaslednika, Kušner je doleteo u posetu vlastima u Izraelu i palestinskoj samoupravi na Zapadnoj obali kako bi pokrenuo mirovnu inicijativu. Možda bi ona delovala uverljivije da Izrael nije dan ranije počeo izgradnju još jednog naselja na području predviđenom za buduću palestinsku državu. Od ustoličenja Trampa, vlada Benjamina Netanijahua ubrzano širi već postojeća izraelska naselja na tim spornim teritorijama, na šta Vašington vidno mlako protestuje jer je predsednik okružen onima koji te naseobine podržavaju. Među donatorima za njihovo podizanje je, lane je objavio „Harec”, i porodica Kušnera, zbog čega on kao mirotvorac nema veliki kredit među Palestincima.

Nakon uspona Muhameda bin Salmana, od samouprave na Zapadnoj obali, koju vodi Fatah, u još nezgodnijem položaju je rivalski palestinski pokret Hamas, koji kontroliše Gazu. Hamas je među „terorističkim organizacijama” za koje Saudijska Arabija i Emirati zahtevaju od Katara da ih prestane finansirati, što je do pre dve godine činio i Iran, a navodno, prema pisanju „Asharka el Avsata”, namerava da se toga opet poduhvati.

Nekako baš sada, dok traje embargo na Katar, koji je pritisak i na Iran, palestinska samouprava na Zapadnoj obali prestala je da Izraelcima plaća račun za električnu energiju i za Gazu, što je bio dosadašnji aranžman. Nakon te odluke Fataha, žitelji ovog pojasa u rukama Hamasa imaju struju svega nekoliko časova dnevno. Izraelski ministar odbrane Avigdor Liberman je juče uveravao da ne rade sa Fatahom kako bi pritisnuli Hamas, koji povremeno ispaljuje rakete na Izrael. On tvrdi da je Fatah postupio na svoju ruku, čak možda i s namerom da isprovocira novi direktni sukob Hamasa i Izraela.

Ovo su samo neke od mogućih tačaka eskalacije na Bliskom istoku nakon, kako su to Iranci opisali, „mekog puča” kojim je Muhamed bin Salman postao naslednik saudijskog trona. Taj je opis netačan jer je on praktično već upravljao državom, ali je, na njegovu žalost, ta unutrašnja „ofanziva” jedina u kojoj je bio uspešan. Rat u Jemenu protiv Iranu bliskih Hutu pobunjenika nije priveo kraju. U Siriji je još dalje od pobede. Katar se i dalje opire njegovim zahtevima.

Slogu s Trampom, pak, podupire i sličnost njihovih priroda. Osim što su nagli, obojica su i čudna kombinacija populiste i neoliberala, koji se potpomaže nacionalističkom harangom. Muhamed bin Salman je podršku kod kuće pribavljao zastrašivanjem od spoljnih opasnosti, kojima pravda ratobornu politiku u regionu. Delom je zauzdao versku policiju, čime je zadobio mnoge mlade Saudijce. Ali, relativnu liberalizaciju društva naplaćuje liberalizacijom tržišta i poništavanjem socijalnih beneficija za siromašne podanike dinastije. Ako njegove privredne reforme ne obnove blagostanje nacije, te ako propadnu manevri unutar OPEK-a radi podizanja cene nafte od koje Saudijci žive, izazvaće haos i na domaćem terenu.