Битка за оставштину Хелмута Кола

Већ и само одлучивање о томе како ће, где и уз које почасти бити сахрањен канцелар ујединитељ, као и ко ће говорити на комеморацији, ових дана све више личи на својеврсну политичку ТВ сапуницу у којој су главни актери најтиражнији немачки таблоид „Билд”, некадашњи Колови политички сарадници, али и супарници, али пре свега његова удовица Мајке Кол-Рихтер. Колова друга жена – коју већ неко време део немачке јавности сагледава као особу која је протеклих година желела да контролише 34 године старијег супруга, који је последњих пет година био у инвалидским колицима и веома отежано говорио – својим најновијим потезом подстакла је различите коментаре.

Иако је у Немачкој правило да када особа премине у свом дому мора бити у року од 36 сати пребачена у мртвачницу, Колова супруга је издејствовала да тело бившег лидера ЦДУ остане у дневној соби њиховог дома у Лудвигсхафену све до сахране. Она је обезбедила расхладне уређаје и суви лед, али чињеница да је сахрана заказана за 1. јул, а да је Немачку погодио прави тропски талас са температурама вишим од 35 степени Целзијуса неминовно је изазвало коментаре да Кол-Рихтерова по сваку цену жели да контролише ко сме да дође да директно ода почаст њеном преминулом супругу.

Да све личи на политичку ТВ сапуницу побринуо се и таблоид „Билд” који ексклузивно преноси догађања из Коловог дома. Познаваоце прилика то не чуди јер је управо бивши главни и одговорни уредник „Билда” Каји Дикман био кум на Коловом венчању са другом супругом. Тако „Билд” открива да Кол наводно није хтео немачку државну сахрану, развијајући теорију да је разлог за то чињеница да одлуку о државној сахрани доноси председник Немачке, а на тој функцији је од средине марта социјалдемократа Франк Валтер Штајнмајер, који је својевремено као „десна рука” Герхарда Шредера оптужио Кола да је приликом препуштања канцеларске функције Шредеру уништио многа државна документа. Истрага није потврдила Колову кривицу, а „Билд” сматра да је инсистирање да нема немачку државну сахрану својеврсна Колова освета Штајнмајеру.

Да се и постхумно испуни Колова жеља да буде моћан и историјски важан побринуо се његов дугогодишњи пријатељ и председник Европске комисије Жан-Клод Јункер, који је наложио да се у Европском парламенту у Стразбуру организује европска комеморација, а потоња сахрана уз највише европске почасти. Како сазнају немачки медији, план је да сандук на којем ће бити застава ЕУ буде Рајном транспортован до града Шпајера где ће у тамошњој чувеној царској катедрали бити одржано опело. Цела та церемонија подсећа на сахрану првог немачког послератног канцелара Конрада Аденауера, одржану пре 50 година, једино што Кол неће, попут Аденауера, бити сахрањен у родном месту, већ у Шпајеру где је сахрањено осам немачких царева и краљева.

У организовању сахране достојне цара поприличну улогу има његова удовица која је, како сазнаје „Шпигл”, настојала да спречи да на комеморацији говори немачка канцеларка. Ангели Меркел је Кол био политички ментор, али га је она политички сахранила када он као тада већ бивши канцелар није хтео да открије ко су тајни донатори више од два милионе немачких марака који су пронађени у каси њихове ЦДУ. Кол-Рихтерова је инсистирала да на комеморацији говоре само страни званичници, попут Јункера, мађарског премијера Виктора Орбана, француског председника Емануела Макрона и бившег председника САД Била Клинтона. Међутим, када су је упозорили да би њена забрана да Меркелова говори изазвала скандал, она је попустила тако да се очекује и канцеларкин говор у Стразбуру.

И док два Колова сина из првог брака годинама нису били са њим у контакту па су о његовој смрти сазнали из вести, друга супруга настоји да лик и дело овог значајног али и контроверзног канцелара држи под својом контролом. Тако се она засад не оглашава поводом све чешћих захтева да Колова лична архива – фотографије, писма, документи и белешке – буду доступни јавности и историчарима.

Према речима почасног председника Фондације „Конрад Аденауер”, политичке фондације наслоњене на ЦДУ, све што се тиче Кола није „породично питање” тако да „његова заоставштина не може бити скривена”. Колова архива могла би да заврши у овој фондацији или би држава могла да оснује седму по реду државну фондацију која брине о документима и сећању на значајне људе у немачкој историји, попут Бизмарка, Аденауера и Фридриха Ебарта.

За објављивање Колових докумената ће бити потребно одобрење његове удовице и два сина, а ту ће сигурно бити проблема, узимајући у обзир како се провео Колов аутобиограф Хериберт Шван, који је пре три године са колегом Тилманом Јенсом објавио књигу „Заоставштина: Колови протоколи”. Шван је снимио више од 630 сати разговара са Колом да би на крају завршио на суду, јер се Колу и његовој супрузи није допало што је у књизи објавио 115 за њих спорних цитата.

Међу њима су они да је Кол рекао да Меркелова „није знала ни да се правилно служи ножем и виљушком”, да није толико велика улога последњег челника СССР-а Михаила Горбачова у крају хладног рата и комунизма, као и да је бивши председник Немачке Кристијан Вулф „нула” и „издајник”. Упркос снимљеним разговорима, Шван је изгубио процес, а месец и по дана пре Колове смрти суд је одредио да аутори и издавачка кућа плате бившем канцелару одштету од чак милион евра.