Bitka za ostavštinu Helmuta Kola

Već i samo odlučivanje o tome kako će, gde i uz koje počasti biti sahranjen kancelar ujedinitelj, kao i ko će govoriti na komemoraciji, ovih dana sve više liči na svojevrsnu političku TV sapunicu u kojoj su glavni akteri najtiražniji nemački tabloid „Bild”, nekadašnji Kolovi politički saradnici, ali i suparnici, ali pre svega njegova udovica Majke Kol-Rihter. Kolova druga žena – koju već neko vreme deo nemačke javnosti sagledava kao osobu koja je proteklih godina želela da kontroliše 34 godine starijeg supruga, koji je poslednjih pet godina bio u invalidskim kolicima i veoma otežano govorio – svojim najnovijim potezom podstakla je različite komentare.

Iako je u Nemačkoj pravilo da kada osoba premine u svom domu mora biti u roku od 36 sati prebačena u mrtvačnicu, Kolova supruga je izdejstvovala da telo bivšeg lidera CDU ostane u dnevnoj sobi njihovog doma u Ludvigshafenu sve do sahrane. Ona je obezbedila rashladne uređaje i suvi led, ali činjenica da je sahrana zakazana za 1. jul, a da je Nemačku pogodio pravi tropski talas sa temperaturama višim od 35 stepeni Celzijusa neminovno je izazvalo komentare da Kol-Rihterova po svaku cenu želi da kontroliše ko sme da dođe da direktno oda počast njenom preminulom suprugu.

Da sve liči na političku TV sapunicu pobrinuo se i tabloid „Bild” koji ekskluzivno prenosi događanja iz Kolovog doma. Poznavaoce prilika to ne čudi jer je upravo bivši glavni i odgovorni urednik „Bilda” Kaji Dikman bio kum na Kolovom venčanju sa drugom suprugom. Tako „Bild” otkriva da Kol navodno nije hteo nemačku državnu sahranu, razvijajući teoriju da je razlog za to činjenica da odluku o državnoj sahrani donosi predsednik Nemačke, a na toj funkciji je od sredine marta socijaldemokrata Frank Valter Štajnmajer, koji je svojevremeno kao „desna ruka” Gerharda Šredera optužio Kola da je prilikom prepuštanja kancelarske funkcije Šrederu uništio mnoga državna dokumenta. Istraga nije potvrdila Kolovu krivicu, a „Bild” smatra da je insistiranje da nema nemačku državnu sahranu svojevrsna Kolova osveta Štajnmajeru.

Da se i posthumno ispuni Kolova želja da bude moćan i istorijski važan pobrinuo se njegov dugogodišnji prijatelj i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, koji je naložio da se u Evropskom parlamentu u Strazburu organizuje evropska komemoracija, a potonja sahrana uz najviše evropske počasti. Kako saznaju nemački mediji, plan je da sanduk na kojem će biti zastava EU bude Rajnom transportovan do grada Špajera gde će u tamošnjoj čuvenoj carskoj katedrali biti održano opelo. Cela ta ceremonija podseća na sahranu prvog nemačkog posleratnog kancelara Konrada Adenauera, održanu pre 50 godina, jedino što Kol neće, poput Adenauera, biti sahranjen u rodnom mestu, već u Špajeru gde je sahranjeno osam nemačkih careva i kraljeva.

U organizovanju sahrane dostojne cara popriličnu ulogu ima njegova udovica koja je, kako saznaje „Špigl”, nastojala da spreči da na komemoraciji govori nemačka kancelarka. Angeli Merkel je Kol bio politički mentor, ali ga je ona politički sahranila kada on kao tada već bivši kancelar nije hteo da otkrije ko su tajni donatori više od dva milione nemačkih maraka koji su pronađeni u kasi njihove CDU. Kol-Rihterova je insistirala da na komemoraciji govore samo strani zvaničnici, poput Junkera, mađarskog premijera Viktora Orbana, francuskog predsednika Emanuela Makrona i bivšeg predsednika SAD Bila Klintona. Međutim, kada su je upozorili da bi njena zabrana da Merkelova govori izazvala skandal, ona je popustila tako da se očekuje i kancelarkin govor u Strazburu.

I dok dva Kolova sina iz prvog braka godinama nisu bili sa njim u kontaktu pa su o njegovoj smrti saznali iz vesti, druga supruga nastoji da lik i delo ovog značajnog ali i kontroverznog kancelara drži pod svojom kontrolom. Tako se ona zasad ne oglašava povodom sve češćih zahteva da Kolova lična arhiva – fotografije, pisma, dokumenti i beleške – budu dostupni javnosti i istoričarima.

Prema rečima počasnog predsednika Fondacije „Konrad Adenauer”, političke fondacije naslonjene na CDU, sve što se tiče Kola nije „porodično pitanje” tako da „njegova zaostavština ne može biti skrivena”. Kolova arhiva mogla bi da završi u ovoj fondaciji ili bi država mogla da osnuje sedmu po redu državnu fondaciju koja brine o dokumentima i sećanju na značajne ljude u nemačkoj istoriji, poput Bizmarka, Adenauera i Fridriha Ebarta.

Za objavljivanje Kolovih dokumenata će biti potrebno odobrenje njegove udovice i dva sina, a tu će sigurno biti problema, uzimajući u obzir kako se proveo Kolov autobiograf Heribert Švan, koji je pre tri godine sa kolegom Tilmanom Jensom objavio knjigu „Zaostavština: Kolovi protokoli”. Švan je snimio više od 630 sati razgovara sa Kolom da bi na kraju završio na sudu, jer se Kolu i njegovoj supruzi nije dopalo što je u knjizi objavio 115 za njih spornih citata.

Među njima su oni da je Kol rekao da Merkelova „nije znala ni da se pravilno služi nožem i viljuškom”, da nije toliko velika uloga poslednjeg čelnika SSSR-a Mihaila Gorbačova u kraju hladnog rata i komunizma, kao i da je bivši predsednik Nemačke Kristijan Vulf „nula” i „izdajnik”. Uprkos snimljenim razgovorima, Švan je izgubio proces, a mesec i po dana pre Kolove smrti sud je odredio da autori i izdavačka kuća plate bivšem kancelaru odštetu od čak milion evra.