„Турски ток” кренуо испод Црног мора

„Ми и Турска развијамо пројекте који се не развијају са многим другим партнерима. Тамо где су са другима потребне године за разна административна усаглашавања, са Турском све урадимо за неколико месеци, а то је свакако резултат ваше непосредне личне подршке”, рекао је Путин турском колеги. Путин је подсетио да је уговор о изградњи „Турског тока” потписан на јесен 2016, пренео је Спутњик. „И ево, после нешто више од седам месеци, радови су већ почели”, рекао је Путин и додао да Турска и Русија морају да се договоре око улазног пункта „Турског тока”.

Прва линија гасовода биће завршена у марту 2018. године, а друга линија у 2019. години. Генерални директор „Гаспрома” је рекао да би прва линија гасовода требало да снабдева гасом само Турску, док ће друга, испод Црног мора, допремати руски гас до јужне и југоисточне Европе. Милер је нагласио да, када је реч о тржишту Турске, тражња за руским гасом расте а руске испоруке већ имају удео од 53 одсто. Изградња гасовода „Турски ток” је крајем 2015. године доведена у питање због погоршања односа између Русије и Турске након турског обарања руског војног авиона изнад Сирије. Након Ердогановог извињења, дошло је до отопљавања односа, а Путин је пружио подршку турском председнику након неуспелог државног удара у Турској прошле године у јулу.

Званичан почетак полагања цеви по дну Црног мора одвија се у тренутку када САД покушавају да уведу економске санкције Русији због наводног мешања у председничке изборе прошле године. Нацрт закона, који је усвојен у Сенату САД, а који се сада, уместо на гласању, налази на разматрању у одбору Конгреса САД гађа кључне руске економске секторе: рударство, металургију, транспорт и железнички саобраћај, као и нове инвестиције у цевоводе за енергенте.

САД су против градње „Северног тока 2” ради намера да пласирају властиту производњу течног гаса, али и како би спречиле енергетско, па и политичко зближавање Русије и Европе.

Заменик председника Европске комисије Марош Шефчович у четвртак је за Спутњик рекао да би могуће нове америчке санкције Русији могле да утичу на тако осетљиво питање као што је изградња гасовода „Северни ток 2” и да би о њима требало да се расправља са ЕУ. До сада су ЕУ и САД, пре објављивања сваког пакета санкција Русији, заједнички разматрале одлуке. Он је рекао да одбор комесара ЕУ и даље очекује да добије од земаља ЕУ мандат за преговоре са Москвом о установљавању правног основа по коме би „Северни ток 2” могао да функционише.

Пројектом се предвиђа изградња две линије гасовода укупног капацитета 55 милијарди кубних метара гаса годишње од руске обале, преко Балтичког мора, до Немачке. Планирано је да се нови гасовод изгради поред „Северног тока”. За „Северни ток 2” не важе сва правила унутрашњег тржишта ЕУ и трећег енергетског пакета, јер цевовод неће пролазити преко копненог дела ЕУ. Због тога Европска комисија жели да се договори са Русијом о кључним принципима.