„Turski tok” krenuo ispod Crnog mora

„Mi i Turska razvijamo projekte koji se ne razvijaju sa mnogim drugim partnerima. Tamo gde su sa drugima potrebne godine za razna administrativna usaglašavanja, sa Turskom sve uradimo za nekoliko meseci, a to je svakako rezultat vaše neposredne lične podrške”, rekao je Putin turskom kolegi. Putin je podsetio da je ugovor o izgradnji „Turskog toka” potpisan na jesen 2016, preneo je Sputnjik. „I evo, posle nešto više od sedam meseci, radovi su već počeli”, rekao je Putin i dodao da Turska i Rusija moraju da se dogovore oko ulaznog punkta „Turskog toka”.

Prva linija gasovoda biće završena u martu 2018. godine, a druga linija u 2019. godini. Generalni direktor „Gasproma” je rekao da bi prva linija gasovoda trebalo da snabdeva gasom samo Tursku, dok će druga, ispod Crnog mora, dopremati ruski gas do južne i jugoistočne Evrope. Miler je naglasio da, kada je reč o tržištu Turske, tražnja za ruskim gasom raste a ruske isporuke već imaju udeo od 53 odsto. Izgradnja gasovoda „Turski tok” je krajem 2015. godine dovedena u pitanje zbog pogoršanja odnosa između Rusije i Turske nakon turskog obaranja ruskog vojnog aviona iznad Sirije. Nakon Erdoganovog izvinjenja, došlo je do otopljavanja odnosa, a Putin je pružio podršku turskom predsedniku nakon neuspelog državnog udara u Turskoj prošle godine u julu.

Zvaničan početak polaganja cevi po dnu Crnog mora odvija se u trenutku kada SAD pokušavaju da uvedu ekonomske sankcije Rusiji zbog navodnog mešanja u predsedničke izbore prošle godine. Nacrt zakona, koji je usvojen u Senatu SAD, a koji se sada, umesto na glasanju, nalazi na razmatranju u odboru Kongresa SAD gađa ključne ruske ekonomske sektore: rudarstvo, metalurgiju, transport i železnički saobraćaj, kao i nove investicije u cevovode za energente.

SAD su protiv gradnje „Severnog toka 2” radi namera da plasiraju vlastitu proizvodnju tečnog gasa, ali i kako bi sprečile energetsko, pa i političko zbližavanje Rusije i Evrope.

Zamenik predsednika Evropske komisije Maroš Šefčovič u četvrtak je za Sputnjik rekao da bi moguće nove američke sankcije Rusiji mogle da utiču na tako osetljivo pitanje kao što je izgradnja gasovoda „Severni tok 2” i da bi o njima trebalo da se raspravlja sa EU. Do sada su EU i SAD, pre objavljivanja svakog paketa sankcija Rusiji, zajednički razmatrale odluke. On je rekao da odbor komesara EU i dalje očekuje da dobije od zemalja EU mandat za pregovore sa Moskvom o ustanovljavanju pravnog osnova po kome bi „Severni tok 2” mogao da funkcioniše.

Projektom se predviđa izgradnja dve linije gasovoda ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje od ruske obale, preko Baltičkog mora, do Nemačke. Planirano je da se novi gasovod izgradi pored „Severnog toka”. Za „Severni tok 2” ne važe sva pravila unutrašnjeg tržišta EU i trećeg energetskog paketa, jer cevovod neće prolaziti preko kopnenog dela EU. Zbog toga Evropska komisija želi da se dogovori sa Rusijom o ključnim principima.