Петиција за спас београдске Амазоније

Како објашњава Драган Симић, активиста Лиге за орнитолошку акцију Србије, осим гнездећих парова орла белорепана, у Бељарици обитава 135 врста птица, од којих је 107 строго заштићено.

– Станишта тако ретких врста дужни смо да заштитимо по Бернској конвенцији и Директиви о птицама Европске уније које је наша земља потписала, ратификовала и дужна је да примењује. Тим пре што предстоји отварање поглавља 27 у приступним преговорима ЕУ, које се тиче животне средине и климатских промена – каже Симић.

Међу десетак ставки које треба ускладити са европским стандардима и законима поглавље 27 јасно истиче заштиту природе. А изградња луке, истиче Симић, била би огрешење и о домаће прописе.

– Форланд леве обале Дунава, простор између реке и насипа који је мрестилиште и гнездилиште, од 2013. је „подручје у поступку заштите”, на захтев Завода за заштиту природе Србије. Према Закону о заштити природе, ово подручје од 1.860 хектара требало да се сматра заштићеним све док се не донесе коначна одлука – истиче Симић и наводи пример када је 1984. године више од 350.000 Бечлија потписало петицију којом је зауставило градњу хидроелектране, на месту данашњег националног парка уз Дунав.

– Студија Светског фонда за природу (WWF) показује да је до краја 20. века уништено више од 80 одсто плавних подручја у сливу Дунава. Бељарица је део драгоцене плавне зоне која чини еколошки коридор. Живот дуж реке се обнавља, онолико дуго колико је коридор непрекинут. Ако буду испресецана грађевинским захватима већих размера, као што је градња луке, преостала изолована „зелена острва” на Дунаву осуђена су на губитак разноврсности биљног и животињског света. Како би се предупредили управо такви негативни утицаји покренута је међународна иницијатива за стварање зеленог коридора заштићених подручја дуж Дунава, којима припада и Бељарица – истиче Симић и додаје да је птичји свет ове плавне зоне, заједно са Великим и Малим ратним острвом, уврштен у Међународно значајна подручја за птице.