Траже се немачки Корбин или Макрон
Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Неочекивано добар резултат лабуриста Џеремија Корбина на британским парламентарним изборима и огроман успех центристичке странке Емануела Макрона на француским парламентарним изборима подстакли су међу немачким политичарима, аналитичарима и медијима дебату да ли је Немачка спремна за промене, могу ли левичарске странке да мотивишу немачке бираче кампањом против елита и да ли би шеф Социјалдемократске партије (СПД) Мартин Шулц могао да буде немачки Корбин или можда Макрон.
Док Корбина немачки аналитичари означавају као представника старе левице, чији програм је протеклог викенда безмало ископирала немачка тренутно највећа опозициона парламентарна странка Левица, Макрон је за њих више реинкарнација Герхарда Шредера и Тонија Блера са њиховим „трећим путем” (ни лево, ни десно) којим су своје странке, после почетне успешне фазе, водили право у разарајуће поразе.
Према оцени коментатора дневног листа „Франкфуртер рундшау” Холгера Шмалеа, немачки другови из СПД-а могу само да сањају да ће на изборима за Бундестаг постићи успех лабуриста, који су освојили 40 одсто посланичких места. А као један од разлога за то он наводи то да је Шулц изборни успех честитао и Макрону и Корбину, „што можда најбоље описује слабости немачког СПД-а за који бирачи и даље не знају на коју страну нагиње”.
Како наводи Шмале, насупрот томе, Корбин и Макрон у први мах истичу своју кредибилност, то јест да грађани јасно знају за шта се залажу, што је случај и у САД са све популарнијим америчким сенатором Бернијем Сандерсом, који није успео да победи Хилари Клинтон у трци за кандидата демократа за председника САД. Међутим, Сандерс, Макрон и Корбин јачају популарност управо тиме што се представљају као противници политичких елита које деценијама владају.
Шмале сматра да је политичка ситуација у САД, Француској и Великој Британији тешко упоредива са оном у Немачкој, јер тамо постоји масовно незадовољство политичким елитама, а овде је већина вољна да се досадашња политика настави. Упркос свим политичким промашајима, Ангела Меркел и даље код грађана одаје утисак да је особа највишег личног кредибилитета, док СПД има проблем са кредибилитетом јер су део владе коју води веома популарна канцеларка, док се на изборима представљају као њени противници. Шулц има заправо шансу да смени Ангелу Меркел и постане канцелар само уколико његов СПД заједно са Левицом и Зеленима укупно освоји натполовични број мандата у Бундестагу, што засад анкете не указују да ће се догодити.
Иако Шулц није ушао у владу Меркелове, за кредибилност му је било неопходно, сматра Шмале, да СПД изађе из велике коалиције и да води кампању из опозиције.
„Али, за овакав пут неопходна је храброст, исправност и уверљивост, што се може учити од Корбина, Макрона и Сандерса. А то недостаје СПД-у”, истиче он.
Нешто конзервативнији „Франкфуртер алгемајне цајтунг” у опсежној анализи изборних и економских прилика истиче да то што је Шулц, баш као и Корбин, направио поделу на богате и сиромашне не мора да значи успех јер су економски услови у две земље различити: неједнакост прихода и незапосленост су објективно мањи у Немачкој него у Британији, а привредни напредак је већи.
Према оцени главног уредника недељника „Фрајтаг” Јакоба Аугштајна, Шулцу угледање на Макрона неће помоћи јер „ниједан фотошоп неће од њега направити сјајну младу политичку звезду”, а ни са политиком социјаллиберализма Меркелове ниједан кандидат СПД-а неће постати канцелар. Због тога му Аугштајн у колумни у „Шпиглу” препоручује да учи на лекцијама из политичке кампање Корбина, који је доказао да ниједни избори нису унапред решени, те да је имао храбрости да не препусти тему сигурности конзервативцима.
Он притом разрађује рецепт за успех, који је левичарима дао немачки социолог Оливер Нахтвеј, формулишући 12 препорука. Осим што их у њима охрабрује да се не боје да воде популистичку политику, да кажу да је веровање у свемоћност слободног тржишта прошлост и да оно што је приватизовано може бити поново национализовано, Аугштајн им указује да је суштина у томе како код бирача подстаћи наду а не страх, солидарност а не конкуренцију, будућност а не прошлост, правду а не све више и више неједнакости. И док истиче да политичари не би требало да се воде истраживањима јавног мњења већ да је значајнији њихов лични кредибилитет, Аугштајн се пита да ли би Шулцов СПД заиста могао да следи све ове смернице. Неизговорени одговор је, изгледа, не.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


