Traže se nemački Korbin ili Makron

Prema oceni komentatora dnevnog lista „Frankfurter rundšau” Holgera Šmalea, nemački drugovi iz SPD-a mogu samo da sanjaju da će na izborima za Bundestag postići uspeh laburista, koji su osvojili 40 odsto poslaničkih mesta. A kao jedan od razloga za to on navodi to da je Šulc izborni uspeh čestitao i Makronu i Korbinu, „što možda najbolje opisuje slabosti nemačkog SPD-a za koji birači i dalje ne znaju na koju stranu naginje”.

Kako navodi Šmale, nasuprot tome, Korbin i Makron u prvi mah ističu svoju kredibilnost, to jest da građani jasno znaju za šta se zalažu, što je slučaj i u SAD sa sve popularnijim američkim senatorom Bernijem Sandersom, koji nije uspeo da pobedi Hilari Klinton u trci za kandidata demokrata za predsednika SAD. Međutim, Sanders, Makron i Korbin jačaju popularnost upravo time što se predstavljaju kao protivnici političkih elita koje decenijama vladaju.

Šmale smatra da je politička situacija u SAD, Francuskoj i Velikoj Britaniji teško uporediva sa onom u Nemačkoj, jer tamo postoji masovno nezadovoljstvo političkim elitama, a ovde je većina voljna da se dosadašnja politika nastavi. Uprkos svim političkim promašajima, Angela Merkel i dalje kod građana odaje utisak da je osoba najvišeg ličnog kredibiliteta, dok SPD ima problem sa kredibilitetom jer su deo vlade koju vodi veoma popularna kancelarka, dok se na izborima predstavljaju kao njeni protivnici. Šulc ima zapravo šansu da smeni Angelu Merkel i postane kancelar samo ukoliko njegov SPD zajedno sa Levicom i Zelenima ukupno osvoji natpolovični broj mandata u Bundestagu, što zasad ankete ne ukazuju da će se dogoditi.

Iako Šulc nije ušao u vladu Merkelove, za kredibilnost mu je bilo neophodno, smatra Šmale, da SPD izađe iz velike koalicije i da vodi kampanju iz opozicije.

„Ali, za ovakav put neophodna je hrabrost, ispravnost i uverljivost, što se može učiti od Korbina, Makrona i Sandersa. A to nedostaje SPD-u”, ističe on.

Nešto konzervativniji „Frankfurter algemajne cajtung” u opsežnoj analizi izbornih i ekonomskih prilika ističe da to što je Šulc, baš kao i Korbin, napravio podelu na bogate i siromašne ne mora da znači uspeh jer su ekonomski uslovi u dve zemlje različiti: nejednakost prihoda i nezaposlenost su objektivno manji u Nemačkoj nego u Britaniji, a privredni napredak je veći.

Prema oceni glavnog urednika nedeljnika „Frajtag” Jakoba Augštajna, Šulcu ugledanje na Makrona neće pomoći jer „nijedan fotošop neće od njega napraviti sjajnu mladu političku zvezdu”, a ni sa politikom socijalliberalizma Merkelove nijedan kandidat SPD-a neće postati kancelar. Zbog toga mu Augštajn u kolumni u „Špiglu” preporučuje da uči na lekcijama iz političke kampanje Korbina, koji je dokazao da nijedni izbori nisu unapred rešeni, te da je imao hrabrosti da ne prepusti temu sigurnosti konzervativcima.

On pritom razrađuje recept za uspeh, koji je levičarima dao nemački sociolog Oliver Nahtvej, formulišući 12 preporuka. Osim što ih u njima ohrabruje da se ne boje da vode populističku politiku, da kažu da je verovanje u svemoćnost slobodnog tržišta prošlost i da ono što je privatizovano može biti ponovo nacionalizovano, Augštajn im ukazuje da je suština u tome kako kod birača podstaći nadu a ne strah, solidarnost a ne konkurenciju, budućnost a ne prošlost, pravdu a ne sve više i više nejednakosti. I dok ističe da političari ne bi trebalo da se vode istraživanjima javnog mnjenja već da je značajniji njihov lični kredibilitet, Augštajn se pita da li bi Šulcov SPD zaista mogao da sledi sve ove smernice. Neizgovoreni odgovor je, izgleda, ne.