Немачки сан о плати и без запослења

Ове сасвим различите судбине са различитих крајева Немачке повезао је један својеврсни социолошки експеримент у којем су они на лутрији извучени да годину дана примају основни лични доходак од хиљаду евра месечно без икаквих обавеза. Овај својеврсни немачки сан о плати и без запослења за скоро 100 људи омогућио је оснивач невладине организације „Мој основни доходак” Михаел Бомајер, који је, како каже, имао среће да има свој безусловни лични доходак.

„Од интернет компаније коју сам основао пре 11 година добијем новац без икаквих услова и не морам да радим за тај новац, што је драматично променило мој живот па сам желео да откријем да ли би то тако утицало и на остале људе. Једноставно, желео сам овим експериментом да поставим питање шта ће се догодити када људи примају основни доходак”, каже у разговору за „Политику” Бомајер, додајући да је протеклих година добио много одговора, али да су се изнедрила и нова питања, попут тога како желимо да живимо заједно и како све то може бити финансирано. „Искрсла су нова питања, али и докази да људи нису постали лењи само зато што имају основни доходак. Само три од укупно 90 особа, које добијају новац од нас, напустило је свој дотадашњи посао, али су почели да раде неки други посао.”

„Оно што нам кажу јесте да спавају боље, а многи од њих кажу да чак сада раде више, али мање осећају стрес због посла. Како кажу, доносе одлуке на које се раније нису усуђивали. Осећају се оснажени да донесу преломне одлуке, као што је промена посла, започињање образовања у новој области, започињање сопственог посла, јер сада имају свест да су финансијски безбеднији”, каже овај 31-годишњак и додаје да сматра да је најимпресивније то како је све ово утицало на здравље оних који од њих добијају безусловну плату. „Кажу нам да су здравији, при чему је једна особа услед растерећења због сигурног новца чак била у прилици да престане да узима лекове за обољење од којег је раније патила.”

Да се побољшање здравственог стања и већа пословна иницијатива нису само појавили код учесника Бомајеровог експеримента сведочи и најновији извештај из Финске, где је у исту врсту пилот-пројекта кренула држава, обезбедивши да 2.000 грађана две године прима безусловни лични доходак од 560 евра месечно. Већ после пет месеци многи од ових 2.000 Финаца су рекли да им се ниво стреса смањио, а повећала иницијатива за тражењем посла, али и реализација сопствених пословних идеја.

Ни то што је у питању мали пројекат није умањило јачину критика које су дошле, како од десничара, тако и од левичарских партија и синдиката. За једне је основни лични доходак „награда за лењост”, други сматрају да ће он „променити приступ људи послу” или да ће „незапослени људи који га добијају бити означени као бескорисни”, док му се немачки синдикати противе јер га виде као „неолибералног тројанског коња” који ће повећати неједнакост у друштву.

На питање да ли ово поткопава доминантну радну културу у Немачкој и протестантски менталитет да вредиш онолико колико си вредан и колико зарадиш, Бомајер каже да се радна култура ионако мења те да се то види на генерацији ипсилон (рођени осамдесетих и раних деведесетих година), који трагају за смисленијим запослењима и бољим животним условима.

„За модерне компаније овај доходак би могао да буде веома значајан јер би повећао не само креативност запослених већ и њихову продуктивност.  Он би могао да допринесе да компаније реорганизују своју структуру и да буде мањи јаз међу платама”, каже он, који сматра да би дугорочно то само оснажило компаније и заправо довело до повећаног профита и раста привреде.Антрфиле

Будућност у дигиталној заједници

Франкфурт – Иако му је првобитни план био да основни доходак годину дана омогући за 100 људи, Михаел Бомајер сада каже да планира да прошири овај експеримент, јер ово што сада омогућава није прави основни доходак, већ представља додатни новац који људи добијају на лутрији. „Прави основни доходак је прерасподела новца. Због тога желим да покренем огроман дугорочан пројекат са веома великим бројем учесника, тако што би на интернету била креирана заједница чланова који су спремни да плате одређени износ новца другим члановима да сви у овој дигиталној заједници имају основни доходак, то јест да нико нема мање од хиљаду евра месечно”, објашњава Бомајер своју идеју о самофинансирајућем основном дохотку у оквиру дигиталне заједнице.