Nemački san o plati i bez zaposlenja
Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – „Bez svakodnevnog pritiska možete da budete kreativniji i da probate mnoge stvari”, kaže Bavarka Valerija Rup, koja uspela da započne novu karijeru dekoratera, iako ima malu bebu, a njen suprug Gaston ne radi jer je nedavno došao iz Malija i tek uči nemački jezik. I za samohranu majku Katrin, čiji sin je na studijama dok ona kao grafički dizajner nema stalan angažman, ovo je bio „tračak slobode i tračak predvidljivosti”.
Jedan 35-godišnji arhitekta napokon je imao dovoljno novca da sebi pruži desetodnevni zdravstveni tretman za svoja hronično obolela pluća, dok porodica petogodišnjeg Mika iz Berlina, kako kaže njegova majka Birgit Kaulfus, sada „živi opuštenije” i prvi put su otišli porodično na godišnji odmor.
Ove sasvim različite sudbine sa različitih krajeva Nemačke povezao je jedan svojevrsni sociološki eksperiment u kojem su oni na lutriji izvučeni da godinu dana primaju osnovni lični dohodak od hiljadu evra mesečno bez ikakvih obaveza. Ovaj svojevrsni nemački san o plati i bez zaposlenja za skoro 100 ljudi omogućio je osnivač nevladine organizacije „Moj osnovni dohodak” Mihael Bomajer, koji je, kako kaže, imao sreće da ima svoj bezuslovni lični dohodak.
„Od internet kompanije koju sam osnovao pre 11 godina dobijem novac bez ikakvih uslova i ne moram da radim za taj novac, što je dramatično promenilo moj život pa sam želeo da otkrijem da li bi to tako uticalo i na ostale ljude. Jednostavno, želeo sam ovim eksperimentom da postavim pitanje šta će se dogoditi kada ljudi primaju osnovni dohodak”, kaže u razgovoru za „Politiku” Bomajer, dodajući da je proteklih godina dobio mnogo odgovora, ali da su se iznedrila i nova pitanja, poput toga kako želimo da živimo zajedno i kako sve to može biti finansirano. „Iskrsla su nova pitanja, ali i dokazi da ljudi nisu postali lenji samo zato što imaju osnovni dohodak. Samo tri od ukupno 90 osoba, koje dobijaju novac od nas, napustilo je svoj dotadašnji posao, ali su počeli da rade neki drugi posao.”
„Ono što nam kažu jeste da spavaju bolje, a mnogi od njih kažu da čak sada rade više, ali manje osećaju stres zbog posla. Kako kažu, donose odluke na koje se ranije nisu usuđivali. Osećaju se osnaženi da donesu prelomne odluke, kao što je promena posla, započinjanje obrazovanja u novoj oblasti, započinjanje sopstvenog posla, jer sada imaju svest da su finansijski bezbedniji”, kaže ovaj 31-godišnjak i dodaje da smatra da je najimpresivnije to kako je sve ovo uticalo na zdravlje onih koji od njih dobijaju bezuslovnu platu. „Kažu nam da su zdraviji, pri čemu je jedna osoba usled rasterećenja zbog sigurnog novca čak bila u prilici da prestane da uzima lekove za oboljenje od kojeg je ranije patila.”
Da se poboljšanje zdravstvenog stanja i veća poslovna inicijativa nisu samo pojavili kod učesnika Bomajerovog eksperimenta svedoči i najnoviji izveštaj iz Finske, gde je u istu vrstu pilot-projekta krenula država, obezbedivši da 2.000 građana dve godine prima bezuslovni lični dohodak od 560 evra mesečno. Već posle pet meseci mnogi od ovih 2.000 Finaca su rekli da im se nivo stresa smanjio, a povećala inicijativa za traženjem posla, ali i realizacija sopstvenih poslovnih ideja.
Ni to što je u pitanju mali projekat nije umanjilo jačinu kritika koje su došle, kako od desničara, tako i od levičarskih partija i sindikata. Za jedne je osnovni lični dohodak „nagrada za lenjost”, drugi smatraju da će on „promeniti pristup ljudi poslu” ili da će „nezaposleni ljudi koji ga dobijaju biti označeni kao beskorisni”, dok mu se nemački sindikati protive jer ga vide kao „neoliberalnog trojanskog konja” koji će povećati nejednakost u društvu.
Na pitanje da li ovo potkopava dominantnu radnu kulturu u Nemačkoj i protestantski mentalitet da vrediš onoliko koliko si vredan i koliko zaradiš, Bomajer kaže da se radna kultura ionako menja te da se to vidi na generaciji ipsilon (rođeni osamdesetih i ranih devedesetih godina), koji tragaju za smislenijim zaposlenjima i boljim životnim uslovima.
„Za moderne kompanije ovaj dohodak bi mogao da bude veoma značajan jer bi povećao ne samo kreativnost zaposlenih već i njihovu produktivnost. On bi mogao da doprinese da kompanije reorganizuju svoju strukturu i da bude manji jaz među platama”, kaže on, koji smatra da bi dugoročno to samo osnažilo kompanije i zapravo dovelo do povećanog profita i rasta privrede.Antrfile
Budućnost u digitalnoj zajednici
Frankfurt – Iako mu je prvobitni plan bio da osnovni dohodak godinu dana omogući za 100 ljudi, Mihael Bomajer sada kaže da planira da proširi ovaj eksperiment, jer ovo što sada omogućava nije pravi osnovni dohodak, već predstavlja dodatni novac koji ljudi dobijaju na lutriji. „Pravi osnovni dohodak je preraspodela novca. Zbog toga želim da pokrenem ogroman dugoročan projekat sa veoma velikim brojem učesnika, tako što bi na internetu bila kreirana zajednica članova koji su spremni da plate određeni iznos novca drugim članovima da svi u ovoj digitalnoj zajednici imaju osnovni dohodak, to jest da niko nema manje od hiljadu evra mesečno”, objašnjava Bomajer svoju ideju o samofinansirajućem osnovnom dohotku u okviru digitalne zajednice.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
