​Неће бити рата на Балкану

У анализи се наводи да су се „упркос честим изборима ауторитарне тежње су се појавиле у целом том подручју, средства информисања су слаба и често под надзором владајуће партије”.

Институт налази да „борба против корупције обично служи томе да нова влада похапси своје супарнике, уклони политичку конкуренцију и покаже резултате у сузбијању корупције на путу ка придруживању ЕУ”.„Правосуђе је веома подложно упливу оних који су на власти или имају новац, клијентелизам и непотизам су опште раширени а послови у владиним установама и јавним предузећима се деле члановима породица, пријатељима и партијским људима”, додаје лондонски институт, а преноси Бета.

У анализи се додаје да „регион поново попримио већи стратегијски значај, највише зато што су Руси појачали занимање за њега, мада је Москва доживела неке озбиљне неуспехе у региону, док су балканске власти обавиле велики посао у прогањању и разбијању исламистичких мрежа”.

Лондонски институт указује да „из процуреле поруке руског амбасадора у Македонији” произилази да Руси теже томе да на западном Балкану „успоставе блок неутралних или можда и проруских подручја и да тихо шире утицај над словенским и православним деловима региона, док исламистички екстремисти намећу утицај над превасходно муслиманским деловима”.

Руси настоје да тај „неутрални или проруски блок” учврсте у Србији, Црној Гори, Македонији и Републици Српској у Босни и Херцеговини, јер РС има одлучујући утицај на одбрану и безбедност БиХ.

Али, објашњава институт, Руси су претрпели неуспехе у Македонији и Црној Гори, „где је влада у Подгорици оптужила Русију да је покушала да је збаци у чудној завери током избора прошлог октобра”.„Истина о томе је и даље нејасна и док су неки Црногорци уверени да су у то били на неки начин уплетени Руси, други су убеђени да су хапшења наводних завереника део драме коју је спремила владајућа странка да уплаши оклевајуће и НАТО-у наклоњене бираче да гласају за њу”, наводи се у анализи.„Западни обавештајни кругови су уверени да је у то била уплетена руска војна обавештајна служба ГРУ”, додаје Институт и наводи да је „у сваком случају, с изузетком малог појаса босанске обале и Монака, цело северно Средоземље, од Гибралтара до сиријске границе сад под надзором НАТО, а Руси неће моћи да користе олакшице у лукама Црне Горе”.

Институт наводи да је „у Србији, која је званично војно неутрална, слика знатно боља за Русе јер је Путин ту популаран и влада председника Александра Вучића подржава добре односе с Москвом”.

Примећује се да „Вучић каже да жели добре односе и са Истоком и са Западом и тако тежи Титовој балканској несврстаној прошлости, пажљиво негујући везе с Кином и арапским земљама Залива које улажу у Србију”. „Али лидер ког Вучић највише слуша је махом немачка канцеларка Ангела Меркел и она је наводно Вучићу рекла да не одобри дипломатски статус особљу руске базе у Нишу која се користи за усаглашене кораке у хитним хуманитарним ситуацијама”, наводи се.

Институт такође примећује да Меркел „верује да би Русија, иначе те олакшице искористила за електронско праћење низа циљева, укључујући војну базу Југ, на мање од два сата јужно од Ниша, где се српски војници вежбају заједно с НАТО-ом, а други вероватни циљ би биле НАТО трупе у саставу Кфора од 4.352 војника које гарантују безбедност Косова”.