​Neće biti rata na Balkanu

U analizi se navodi da su se „uprkos čestim izborima autoritarne težnje su se pojavile u celom tom području, sredstva informisanja su slaba i često pod nadzorom vladajuće partije”.

Institut nalazi da „borba protiv korupcije obično služi tome da nova vlada pohapsi svoje suparnike, ukloni političku konkurenciju i pokaže rezultate u suzbijanju korupcije na putu ka pridruživanju EU”.„Pravosuđe je veoma podložno uplivu onih koji su na vlasti ili imaju novac, klijentelizam i nepotizam su opšte rašireni a poslovi u vladinim ustanovama i javnim preduzećima se dele članovima porodica, prijateljima i partijskim ljudima”, dodaje londonski institut, a prenosi Beta.

U analizi se dodaje da „region ponovo poprimio veći strategijski značaj, najviše zato što su Rusi pojačali zanimanje za njega, mada je Moskva doživela neke ozbiljne neuspehe u regionu, dok su balkanske vlasti obavile veliki posao u proganjanju i razbijanju islamističkih mreža”.

Londonski institut ukazuje da „iz procurele poruke ruskog ambasadora u Makedoniji” proizilazi da Rusi teže tome da na zapadnom Balkanu „uspostave blok neutralnih ili možda i proruskih područja i da tiho šire uticaj nad slovenskim i pravoslavnim delovima regiona, dok islamistički ekstremisti nameću uticaj nad prevashodno muslimanskim delovima”.

Rusi nastoje da taj „neutralni ili proruski blok” učvrste u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini, jer RS ima odlučujući uticaj na odbranu i bezbednost BiH.

Ali, objašnjava institut, Rusi su pretrpeli neuspehe u Makedoniji i Crnoj Gori, „gde je vlada u Podgorici optužila Rusiju da je pokušala da je zbaci u čudnoj zaveri tokom izbora prošlog oktobra”.„Istina o tome je i dalje nejasna i dok su neki Crnogorci uvereni da su u to bili na neki način upleteni Rusi, drugi su ubeđeni da su hapšenja navodnih zaverenika deo drame koju je spremila vladajuća stranka da uplaši oklevajuće i NATO-u naklonjene birače da glasaju za nju”, navodi se u analizi.„Zapadni obaveštajni krugovi su uvereni da je u to bila upletena ruska vojna obaveštajna služba GRU”, dodaje Institut i navodi da je „u svakom slučaju, s izuzetkom malog pojasa bosanske obale i Monaka, celo severno Sredozemlje, od Gibraltara do sirijske granice sad pod nadzorom NATO, a Rusi neće moći da koriste olakšice u lukama Crne Gore”.

Institut navodi da je „u Srbiji, koja je zvanično vojno neutralna, slika znatno bolja za Ruse jer je Putin tu popularan i vlada predsednika Aleksandra Vučića podržava dobre odnose s Moskvom”.

Primećuje se da „Vučić kaže da želi dobre odnose i sa Istokom i sa Zapadom i tako teži Titovoj balkanskoj nesvrstanoj prošlosti, pažljivo negujući veze s Kinom i arapskim zemljama Zaliva koje ulažu u Srbiju”. „Ali lider kog Vučić najviše sluša je mahom nemačka kancelarka Angela Merkel i ona je navodno Vučiću rekla da ne odobri diplomatski status osoblju ruske baze u Nišu koja se koristi za usaglašene korake u hitnim humanitarnim situacijama”, navodi se.

Institut takođe primećuje da Merkel „veruje da bi Rusija, inače te olakšice iskoristila za elektronsko praćenje niza ciljeva, uključujući vojnu bazu Jug, na manje od dva sata južno od Niša, gde se srpski vojnici vežbaju zajedno s NATO-om, a drugi verovatni cilj bi bile NATO trupe u sastavu Kfora od 4.352 vojnika koje garantuju bezbednost Kosova”.