Инаугурациа, снајка, инаугурациа...

Аууу, како се само узнемирила такозвана опозиција око инаугурације Председника:
„…то је кухиња великих сила… премијерку поставио Запад… Председник прекида односе с Русијом и Кином… а све ће да замаскира величанственом свечаношћу... опсењује народ… пореди се с Титом… чему инаугурација… шта он замишља… приватна журка… деца гладна… нација бедна… циа, снајка, циа..!”
Да ли сте, ви људи, дрогирани?
Инаугурација је свечаност важна за сваку земљу која држи до себе.
Потврђује се тако народна воља и то је дан за славље, а не за трансфер злобе, беса и зависти.
И увреда!
Зашто вређате тог човека?
Нико није толико вукао кола још од Ђинђићевог, трагично окончаног, покушаја. Сви други бивши премијери и председници и њихово чинодејствовање, ипак је то био само аматеризам у спорту.
*
Што се мене тиче било је феноменално. И узбудљиво и гламурозно. Ако хоћете Београд је био свет. За два дана Вучић је разговарао с 21 државника. Па нека је то и само протокол, али је много важно за нас. Мислим, за све нас. Да, и за оне који су против:
Телевизија Н1 је имала тематско поподне: Како омаловажити сам чин и самог Председника. Водитељка из студија пита репортерку испред Палате „Србија”: „А колико ће свечаност пореметити живот Београђана”… Па онда протест на Тргу републике: водитељка каже: „Идемо на протест”, а репортерка на лицу места, снуждено: „Окупило се неколико десетина грађана”… Водитељка: „Али они се тек окупљају”… ахахаха, а било је 18.20 х кад су се укључили.
Мучена водитељка нема појма да је инаугурација председника у земљи оснивача и власника ТВ канала на коме ради – национални празник!
*
Двадесети јануар традиционално је у САД сваке четврте године резервисан за инаугурацију председника.
Почело се 1937. године а први је био Франклин Рузвелт, једини који је четири пута биран за председника. Указом председника Двајта Ајзенхауера, 1957. године, тај датум постаје савезни празник с тим да се инаугурације никада не одржавају недељом. Ако 20. јануар падне у недељу, заклетва се полаже на приватној церемонији, а јавна прослава је у понедељак.
Американцима је то један од најважнијих догађаја и прате га милиони.
То је време нових почетака и време наде...
*
Омиљени амерички председник Џ. Ф. Кенеди вече пре своје инаугурације није знао шта да ради. Одложити или не?
У Вашингтону је падао такав снег да се размишљало о отказивању свечаности. Међутим, те 1961. године догодило се чудо. Снег је престао да пада и грануло је сунце. Како рашчистити улице? Изашла је војска! Они су бацачима пламена уклањали снег с улица којима је требало да прође парада.
Први римокатолик на председничком месту, уочи свечаности, није желео да пропусти одлазак у цркву па је отишао на мису у католичку цркву Светог Тројства у Вашингтону. После мисе запутио се с дотадашњим председником Ајзенхауером према згради Конгреса. Свечаност инаугурације започела је по лепом времену, на традиционалном месту – код источног трема зграде америчког Конгреса у Вашингтону. Кенеди је заклетву положио држећи руку на породичној Библији, први пут да је неки председник то урадио на католичкој верзији. Тада је одржао и свој славни инаугурацијски говор с једном од најпознатијих реченица: „Не питајте шта ваша земља може да учини за вас – питајте шта ви можете учинити за своју земљу”.
*
Инаугурација председника Ајзенхауера који је Америку водио у два мандата 50-их година прошлог века, иако преношена преко телевизије, зачудо није била најгледанији програм тог дана. Епизода једног од најпознатијих америчких телевизијских ситкома „I love Lucy” ју је претекла.
Најскупља инаугурација у историји САД је заклетва Барака Обаме 2009. године. Цео програм је коштао 150 милиона долара!
За поређење, инаугурација Џорџа Буша 2005. стајала је „само” 42,3 милиона долара, а 1993. Била Клинтона 33 милиона долара.
Обама је те 2009. положио заклетву тако што је држао руку на истој Библији над којом се заклео и Абрахам Линколн током своје инаугурације.
Први председник Афроамериканац тако је положио заклетву на Библији председника који је укинуо ропство.
Најдужи инаугурацијски говор одржао је председник Вилијам Х. Харисон 1841. У ствари, његова инаугурација била је једна од најтрагичнијих у америчкој историји. На церемонију је дошао на коњу уместо у кочији. Успркос снежној олуји и страшној хладноћи, Харисон (68) пуна два сата читао је свој говор. А није био довољно обучен јер је одбио топли капут. Ускоро је добио упалу плућа и умро месец дана касније. Његов потпредседник, за сваки случај, заклео се у хотелу и није одржао инаугурацијски говор.
Линколн је 1865. био први председник који је у инаугурацијску параду укључио црнце.
Вудро Вилсон је 1917. први укључио жене.
Труманова инаугурација, 1949, била је прва преношена преко телевизије.
Клинтонова, 1997, прва преко интернета.
Госпођа Бирд Џонсон била је 1964. прва дама која је стајала уз свог супруга док се заклињао...
*
За Американце је учествовање на церемонији инаугурације председника посебан доживљај. Многи ће за то издвојити и огроман новац. У хотелима у Вашингтону све собе заузете су месецима раније. Приватници тада изнајмљују кревете по цени и од 20.000 долара! А слави се данима.
*
Хилари Клинтон, зло од жене која би Трампу очи попила, објаснила је на Твитеру због чега је дошла на његову инаугурацију: „Дошла сам да изразим почаст нашој демократији и вредностима. Никада нећу престати да верујем у нашу земљу и њену будућност”...
А не као Коштуница и Тадић. Један на путу, други није добио позивницу...
Па нисам ни ја, али пишем, идем даље, изражавам почаст а не протест.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


