ММФ: Веће плате и пензије нису тема

Истиче се да ће „посебна пажња бити посвећена спровођењу свеобухватних структурних реформи које треба да допринесу даљем отварању нових радних места и постизању одрживих и високих стопа привредног раста”. То у преводу значи да су реформе јавних предузећа коначно дошле на дневни ред и да ће се о њима више говорити него током претходних контрола.

Јавност је, међутим, сазнала и шта неће бити тема ових разговора. Шеф мисије Џејмс Руф огласио се уочи састанка са представницима Србије у Београду.

 „Економија Србије расте, а мора да расте брже. Радимо на томе како да тај раст убрзамо и како да тај раст буде користан за грађане”, рекао је Руф, а преноси РТС.

Он је додао да повећање плата и пензија нису тема садашњих разговора се представницима Србије, већ ће то бити приликом следеће посете крајем године када се буде разговарало о буџету за 2018. годину. Сада се разговара о ревизији програма договореног пре две и по године.

Међутим, током ове седме ревизије отвара се и једно техничко питање. ММФ, по неписаном, правилу не преговара са техничком владом. Званичници Фонда, обично у таквим околностима долазе у техничке мисије, док се ревизије одлажу и чекају избор нове владе. Овога пута ММФ је направио изузетак.

Србољуб Антић, бивши дугогодишњи представник Србије у ММФ-у, то објашњава чињеницом да ће влада бити у пуном капацитету до 30. јуна, а да је мисија у Београду од петог јула. – Одлуке ће моћи да се донесу, јер ће влада бити и званично формирана. Јесте све са закашњењем, али је важно да се донесу закључци после овог сусрета и да мисија не оде, а да се нису договорили, како је иначе пракса када је реч о техничкој влади – каже он.

Добра страна свега је што у овој седмој ревизији аранжмана нема тешких тема и питања, јер су ово теме које су са Србијом договаране много раније.

– Неће се разговарати о повећању плата и пензија. С друге стране, нема проблема у спровођењу структурних реформи, јер Србија баш поштује договоре с мисијом. Економски раст је добар. Реорганизација јавних предузећа углавном иде добро – каже он.

За разлику од већине економиста, који сматрају да нам је ММФ неопходан, Антић истиче да би било добро када би Србија убудуће економску политику водила сама, без ММФ-а.

На констатацију да је то мало вероватно, Антић каже да би наставак аранжмана с ММФ-ом и после окончања програма у фебруару 2018. године значио да заправо шаљемо поруку да немамо сопствени капацитет за даље реформе.

С обзиром на то да ће нагласак током преговора бити на реформи јавних предузећа у ЕПС-у, „Србијагасу” и „Железницама”, како кажу, спремно дочекују мисију.

Када је реч о ЕПС-у, ово јавно предузеће је прошло више организационих промена тако да сада функционише кроз два предузећа ЕПС и „ЕПС дистрибуцију”. Задатак је и да број запослених до 2019. смањи за 5.000. За прошлу годину је овај план пребачен, па је уместо 1.517 фирму напустило више од 2.000 радника.

ЕПС, како је потврђено, не очекује ни убудуће, веће проблеме у реализацији овог плана, па се ове године очекује да ће природним одливом доста њих напустити предузеће. Уколико планирана средства за стимулативне накнаде не буду довољна за реализацију плана смањења броја запослених, кроз измене и допуне програма пословања, планираће се додатна средства.

„Србијагас” ће, потврдио је Душан Бајатовић, генерални директор, бити реорганизовано у складу са трећим енергетским пакетом. Правним раздвајањем делатности већ су основали два предузећа „Транспортгас Србија” и „Дистрибуцијагас Србија”, али она још не раде самостално.

– У оквиру „Србијагаса” потпуно смо раздвојили транспорт и дистрибуцију од остатка компаније. Нисмо то спровели до краја из простог разлога што мора да се заврши финансијско реструктурирање, каже први човек овог јавног предузећа и додаје да се све време води рачуна и о социјалној политици.

„Железнице” су, чини се отишле најдаље у реализацији договора с ММФ-ом. У Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре подсећају да је број запослених смањен за више од 3.000, укинуто је 1.090 километара нерентабилних пруга, решен је историјски дуг за електричну енергију у износу од око пет милијарди динара и први пут је пописана имовина „железнице”.

– У оквиру седме ревизије, пре свега, очекујемо питања у вези с досадашњим резултатима и плановима за наставак рационализације броја запослених на железници и пословању четири железничка предузећа у прошлој години – наводе из овог министарства.

Ресавица, камен спотицања

Како сада ствари стоје, као камен спотицања у овим преговорима може да се појави рудник „Ресавица”.

– Остаје да се види како ће бити решен проблем тог предузећа, које не плаћа струју, а повећава дуг – рекао је недавно у Скупштини и министар енергетике Александар Антић.

Аранжманом ће се бавити нова влада

Вршилац дужности премијера Ивица Дачић објаснио је да разговоре са мисијом ММФ-а, који су започели данас у Београду, у вези са седмом ревизијом, воде људи који су и до сада били у то укључени.

Он је рекао да он те разговоре не води. „Не ради се само о једним разговорима, већ разговорима који ће трајати недељу дана, а бавиће се тиме и нова влада и премијерка“, уверен је Дачић. (Танјуг)