MMF: Veće plate i penzije nisu tema

Ističe se da će „posebna pažnja biti posvećena sprovođenju sveobuhvatnih strukturnih reformi koje treba da doprinesu daljem otvaranju novih radnih mesta i postizanju održivih i visokih stopa privrednog rasta”. To u prevodu znači da su reforme javnih preduzeća konačno došle na dnevni red i da će se o njima više govoriti nego tokom prethodnih kontrola.

Javnost je, međutim, saznala i šta neće biti tema ovih razgovora. Šef misije Džejms Ruf oglasio se uoči sastanka sa predstavnicima Srbije u Beogradu.

 „Ekonomija Srbije raste, a mora da raste brže. Radimo na tome kako da taj rast ubrzamo i kako da taj rast bude koristan za građane”, rekao je Ruf, a prenosi RTS.

On je dodao da povećanje plata i penzija nisu tema sadašnjih razgovora se predstavnicima Srbije, već će to biti prilikom sledeće posete krajem godine kada se bude razgovaralo o budžetu za 2018. godinu. Sada se razgovara o reviziji programa dogovorenog pre dve i po godine.

Međutim, tokom ove sedme revizije otvara se i jedno tehničko pitanje. MMF, po nepisanom, pravilu ne pregovara sa tehničkom vladom. Zvaničnici Fonda, obično u takvim okolnostima dolaze u tehničke misije, dok se revizije odlažu i čekaju izbor nove vlade. Ovoga puta MMF je napravio izuzetak.

Srboljub Antić, bivši dugogodišnji predstavnik Srbije u MMF-u, to objašnjava činjenicom da će vlada biti u punom kapacitetu do 30. juna, a da je misija u Beogradu od petog jula. – Odluke će moći da se donesu, jer će vlada biti i zvanično formirana. Jeste sve sa zakašnjenjem, ali je važno da se donesu zaključci posle ovog susreta i da misija ne ode, a da se nisu dogovorili, kako je inače praksa kada je reč o tehničkoj vladi – kaže on.

Dobra strana svega je što u ovoj sedmoj reviziji aranžmana nema teških tema i pitanja, jer su ovo teme koje su sa Srbijom dogovarane mnogo ranije.

– Neće se razgovarati o povećanju plata i penzija. S druge strane, nema problema u sprovođenju strukturnih reformi, jer Srbija baš poštuje dogovore s misijom. Ekonomski rast je dobar. Reorganizacija javnih preduzeća uglavnom ide dobro – kaže on.

Za razliku od većine ekonomista, koji smatraju da nam je MMF neophodan, Antić ističe da bi bilo dobro kada bi Srbija ubuduće ekonomsku politiku vodila sama, bez MMF-a.

Na konstataciju da je to malo verovatno, Antić kaže da bi nastavak aranžmana s MMF-om i posle okončanja programa u februaru 2018. godine značio da zapravo šaljemo poruku da nemamo sopstveni kapacitet za dalje reforme.

S obzirom na to da će naglasak tokom pregovora biti na reformi javnih preduzeća u EPS-u, „Srbijagasu” i „Železnicama”, kako kažu, spremno dočekuju misiju.

Kada je reč o EPS-u, ovo javno preduzeće je prošlo više organizacionih promena tako da sada funkcioniše kroz dva preduzeća EPS i „EPS distribuciju”. Zadatak je i da broj zaposlenih do 2019. smanji za 5.000. Za prošlu godinu je ovaj plan prebačen, pa je umesto 1.517 firmu napustilo više od 2.000 radnika.

EPS, kako je potvrđeno, ne očekuje ni ubuduće, veće probleme u realizaciji ovog plana, pa se ove godine očekuje da će prirodnim odlivom dosta njih napustiti preduzeće. Ukoliko planirana sredstva za stimulativne naknade ne budu dovoljna za realizaciju plana smanjenja broja zaposlenih, kroz izmene i dopune programa poslovanja, planiraće se dodatna sredstva.

„Srbijagas” će, potvrdio je Dušan Bajatović, generalni direktor, biti reorganizovano u skladu sa trećim energetskim paketom. Pravnim razdvajanjem delatnosti već su osnovali dva preduzeća „Transportgas Srbija” i „Distribucijagas Srbija”, ali ona još ne rade samostalno.

– U okviru „Srbijagasa” potpuno smo razdvojili transport i distribuciju od ostatka kompanije. Nismo to sproveli do kraja iz prostog razloga što mora da se završi finansijsko restrukturiranje, kaže prvi čovek ovog javnog preduzeća i dodaje da se sve vreme vodi računa i o socijalnoj politici.

„Železnice” su, čini se otišle najdalje u realizaciji dogovora s MMF-om. U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture podsećaju da je broj zaposlenih smanjen za više od 3.000, ukinuto je 1.090 kilometara nerentabilnih pruga, rešen je istorijski dug za električnu energiju u iznosu od oko pet milijardi dinara i prvi put je popisana imovina „železnice”.

– U okviru sedme revizije, pre svega, očekujemo pitanja u vezi s dosadašnjim rezultatima i planovima za nastavak racionalizacije broja zaposlenih na železnici i poslovanju četiri železnička preduzeća u prošloj godini – navode iz ovog ministarstva.

Resavica, kamen spoticanja

Kako sada stvari stoje, kao kamen spoticanja u ovim pregovorima može da se pojavi rudnik „Resavica”.

– Ostaje da se vidi kako će biti rešen problem tog preduzeća, koje ne plaća struju, a povećava dug – rekao je nedavno u Skupštini i ministar energetike Aleksandar Antić.

Aranžmanom će se baviti nova vlada

Vršilac dužnosti premijera Ivica Dačić objasnio je da razgovore sa misijom MMF-a, koji su započeli danas u Beogradu, u vezi sa sedmom revizijom, vode ljudi koji su i do sada bili u to uključeni.

On je rekao da on te razgovore ne vodi. „Ne radi se samo o jednim razgovorima, već razgovorima koji će trajati nedelju dana, a baviće se time i nova vlada i premijerka“, uveren je Dačić. (Tanjug)