Ђелем, ђелем, Америком

Једна од централних личности недавно одржаног 55. београдског фестивала документарног и краткометражног фестивала, који је протекао у знаку домаћих аутора, била је америчка сценаристкиња и редитељка Џасмин Делал, ауторка филма „Цигански караван” („Gipsy Caravan”). Овај документарни филм приказан је на београдском „кратком метру” у пратећем програму „Најбоље са UNAFF-а”, захваљујући Јасмини Бојић.

Асоцијација филмских фестивала Уједињених нација (UNAFF) настала је 1998. напорима Јасмине Бојић, филмске критичарке и предавачa на Стендфордском универзитету у Калифорнији, a поводом обележавања пет деценија од потписивања Светске декларације о људским правима. UNAFF је и путујући фестивал који окупља документарне филмове аутора који се баве темама попут људских права, опстанка човекове околине, заштите избеглица, расизма, образовања или рата и мира.

„Цигански караван” је музички документарни филм о пет ромских бендова из четири земље који се удружују у једну чергу током шестонедељне турнеје у Северној Америци. Музички стилови који се приказују у филму крећу се од фламенка до ритам секција, од румунских виолина до индијског фолка, сви музичари славе оно најбоље у циганској култури, а разноврсност ромских народа кулминира кроз песму и плес.

– Кроз причу о четири музичке групе из Македоније, Румуније, Шпаније и Индије, желела сам да публика види прави живот Рома музичара, а не клише на који смо навикли. Заинтригирало ме је што у Калифорнији, где доминира политичка коректност и не сме ништа лоше да се каже о мањинама, о Ромима ипак владају предрасуде. Роми које сам упознала много су страственији и тужнији, много животнији и занимљивији него они из играних филмова или из медијских репортажа – истиче редитељка Делал која је значајан део свог филма посветила Есми Реџеповој чијим извођењем ромског класика „Ђелем, ђелем” почиње свој филм.

– Та песма се сматра ромском химном и одликује је јако осећање поноса, што сматрам веома значајним за људе који трпе толико негативних предрасуда о себи. У тој једној песми је осликан живот скоро свих Рома и њихово непрестано путовање које траје већ хиљаду година – објашњава Делал не кријући да је имала велику трему када је Есма Реџепова, која је крајем седамдесетих година прошлог века на фестивалу ромске музике у Индији названа краљицом Рома, присуствовала пројекцији филма.

– Есма је врло искрена, можда најискренија особа коју сам упознала, и бојала сам се да ће ме критиковати пред 2.000 људи који су присуствовали пројекцији у Софији. На моју срећу, филм јој се свидео, као и многим другим Ромина. Посебно ми је драго што сам добила писма гледалаца других националности који тврде да су после мог филма променили виђење о Ромима, и у писмима и не употребљавају реч Цигани него Роми – с поносом говори Делал у чијем филму о Ромима, пријатељству са њима и њиховој музици, говори и холивудска звезда Џони Деп.

– За мене лично, то је био одличан спој јер сам желела да покажем контраст између стереотипа о Холивуду и стереотипа о Ромима. Деп јесте холивудска звезда, али се при том врло спонтано и људски заинтересовао да учи о Ромима и њиховој култури. Пристао је да говори о њима, јер је пријатељ са бендом Тараф Де Хаидоукс, познатим румунским ромскимсаставом, који се појавио у филму „Човек који је плакао” Селија Потера – објашњава Делал која открива да током разговора са Депом, он ни у једном тренутку није желео да говори о Холивуду, својој каријери и високобуџетним филмовима, већ само о пријатељству са Ромима, њиховој музици, трендовима у светској музичкој продукцији и правцу данас популарно названом „world music”.

Редитељка филма „Цигански караван” истиче да филм наилази на добар пријем код публике широм света, да су гледаоци заинтересовани да уче о Ромима, њиховом животу и музици, као и да где год да гостује многи њен филм пореде са популарним документарним делом „Buena Vista Social Club” Вима Вендерса, о кубанској музици и њеној популарности у свету.

– То поређење ми не смета. Док сам снимала филм знала сам да ће ме пратити то поређење. Драго ми је да публика реагује слично као и у случају тог филма, што само показује колика је блиска веза музике и филма и колико још треба да учимо. Вендерс је аутор који је задужио светски филм, редитељ који се бори за ауторски приступ филму, а ја то врло ценим. Још драже би ми било када би мој филм достигао популарност „Buenе Vistе” и гледаност тог филма – нада се Делал.