Đelem, đelem, Amerikom

Jedna od centralnih ličnosti nedavno održanog 55. beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog festivala, koji je protekao u znaku domaćih autora, bila je američka scenaristkinja i rediteljka Džasmin Delal, autorka filma „Ciganski karavan” („Gipsy Caravan”). Ovaj dokumentarni film prikazan je na beogradskom „kratkom metru” u pratećem programu „Najbolje sa UNAFF-a”, zahvaljujući Jasmini Bojić.

Asocijacija filmskih festivala Ujedinjenih nacija (UNAFF) nastala je 1998. naporima Jasmine Bojić, filmske kritičarke i predavača na Stendfordskom univerzitetu u Kaliforniji, a povodom obeležavanja pet decenija od potpisivanja Svetske deklaracije o ljudskim pravima. UNAFF je i putujući festival koji okuplja dokumentarne filmove autora koji se bave temama poput ljudskih prava, opstanka čovekove okoline, zaštite izbeglica, rasizma, obrazovanja ili rata i mira.

„Ciganski karavan” je muzički dokumentarni film o pet romskih bendova iz četiri zemlje koji se udružuju u jednu čergu tokom šestonedeljne turneje u Severnoj Americi. Muzički stilovi koji se prikazuju u filmu kreću se od flamenka do ritam sekcija, od rumunskih violina do indijskog folka, svi muzičari slave ono najbolje u ciganskoj kulturi, a raznovrsnost romskih naroda kulminira kroz pesmu i ples.

– Kroz priču o četiri muzičke grupe iz Makedonije, Rumunije, Španije i Indije, želela sam da publika vidi pravi život Roma muzičara, a ne kliše na koji smo navikli. Zaintrigiralo me je što u Kaliforniji, gde dominira politička korektnost i ne sme ništa loše da se kaže o manjinama, o Romima ipak vladaju predrasude. Romi koje sam upoznala mnogo su strastveniji i tužniji, mnogo životniji i zanimljiviji nego oni iz igranih filmova ili iz medijskih reportaža – ističe rediteljka Delal koja je značajan deo svog filma posvetila Esmi Redžepovoj čijim izvođenjem romskog klasika „Đelem, đelem” počinje svoj film.

– Ta pesma se smatra romskom himnom i odlikuje je jako osećanje ponosa, što smatram veoma značajnim za ljude koji trpe toliko negativnih predrasuda o sebi. U toj jednoj pesmi je oslikan život skoro svih Roma i njihovo neprestano putovanje koje traje već hiljadu godina – objašnjava Delal ne krijući da je imala veliku tremu kada je Esma Redžepova, koja je krajem sedamdesetih godina prošlog veka na festivalu romske muzike u Indiji nazvana kraljicom Roma, prisustvovala projekciji filma.

– Esma je vrlo iskrena, možda najiskrenija osoba koju sam upoznala, i bojala sam se da će me kritikovati pred 2.000 ljudi koji su prisustvovali projekciji u Sofiji. Na moju sreću, film joj se svideo, kao i mnogim drugim Romina. Posebno mi je drago što sam dobila pisma gledalaca drugih nacionalnosti koji tvrde da su posle mog filma promenili viđenje o Romima, i u pismima i ne upotrebljavaju reč Cigani nego Romi – s ponosom govori Delal u čijem filmu o Romima, prijateljstvu sa njima i njihovoj muzici, govori i holivudska zvezda Džoni Dep.

– Za mene lično, to je bio odličan spoj jer sam želela da pokažem kontrast između stereotipa o Holivudu i stereotipa o Romima. Dep jeste holivudska zvezda, ali se pri tom vrlo spontano i ljudski zainteresovao da uči o Romima i njihovoj kulturi. Pristao je da govori o njima, jer je prijatelj sa bendom Taraf De Haidouks, poznatim rumunskim romskimsastavom, koji se pojavio u filmu „Čovek koji je plakao” Selija Potera – objašnjava Delal koja otkriva da tokom razgovora sa Depom, on ni u jednom trenutku nije želeo da govori o Holivudu, svojoj karijeri i visokobudžetnim filmovima, već samo o prijateljstvu sa Romima, njihovoj muzici, trendovima u svetskoj muzičkoj produkciji i pravcu danas popularno nazvanom „world music”.

Rediteljka filma „Ciganski karavan” ističe da film nailazi na dobar prijem kod publike širom sveta, da su gledaoci zainteresovani da uče o Romima, njihovom životu i muzici, kao i da gde god da gostuje mnogi njen film porede sa popularnim dokumentarnim delom „Buena Vista Social Club” Vima Vendersa, o kubanskoj muzici i njenoj popularnosti u svetu.

– To poređenje mi ne smeta. Dok sam snimala film znala sam da će me pratiti to poređenje. Drago mi je da publika reaguje slično kao i u slučaju tog filma, što samo pokazuje kolika je bliska veza muzike i filma i koliko još treba da učimo. Venders je autor koji je zadužio svetski film, reditelj koji se bori za autorski pristup filmu, a ja to vrlo cenim. Još draže bi mi bilo kada bi moj film dostigao popularnost „Buene Viste” i gledanost tog filma – nada se Delal.