Субота, 06.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зраци изазивају оштећења ДНК

Зраци изазивају оштећења ДНК
(Фото Раде Крстинић)

Се­зо­на го­ди­шњих од­мо­ра је по­че­ла а до­ста љу­ди тек пла­ни­ра од­ла­зак на мо­ре, пла­ни­ну, је­зе­ро…

Иако је то вре­ме за опу­шта­ње, ни­ка­ко не тре­ба смет­ну­ти са ума да је ве­о­ма ва­жно да се при­ли­ком из­ла­га­ња сун­че­вим зра­ци­ма ко­жа шти­ти кре­ма­ма и ло­си­о­ни­ма.

Ве­о­ма је ва­жно да се на тај ри­ту­ал не за­бо­ра­ви и ка­да се осо­ба не на­ла­зи на пла­жи јер је и док иде­мо на по­сао, у шет­њу, до про­дав­ни­це на­ша ко­жа из­ло­же­на сун­че­вом зра­че­њу, ко­је мо­же да бу­де ве­о­ма опа­сно и штет­но. Струч­ња­ци об­ја­шња­ва­ју да сун­це про­из­во­ди елек­тро­маг­нет­ске зра­ке, од ко­јих је на­ма ви­дљив са­мо је­дан ма­њи део. Они зра­чи ин­фра­цр­ве­ним зра­че­њем (ИР) и ул­тра­љу­би­ча­стим зра­че­њем (УВА, УВБ и УВЦ). Од укуп­не сун­че­ве енер­ги­је ко­ја до­ла­зи до по­вр­ши­не зе­мље, нај­ве­ћи део зра­че­ња од чак 56 од­сто пред­ста­вља ИР зра­че­ње, 39 од­сто је ви­дљи­во све­тло и око пет од­сто пред­ста­вља УВ зра­че­ње. Упра­во то ин­фра­цр­ве­но зра­че­ње пред­ста­вља зна­ча­јан фак­тор спољ­не сре­ди­не и има ве­ли­ки ути­цај на ко­жу. 

Дер­ма­то­ло­зи по­ру­чу­ју да по­сто­је раз­ли­чи­те вр­сте овог зра­че­ња, а штет­ни и опа­сни су ин­фра­цр­ве­ни А зра­ци (ИР-А), ко­ји су че­ти­ри пу­та ја­чи и штет­ни­ји од УВА и УВБ зра­че­ња за­јед­но и до­во­де до мно­го­број­них и ду­го­роч­них оште­ће­ња ко­же. Они про­ди­ру нај­ду­бље у ко­жу, иза­зи­ва­ју­ћи број­на оште­ће­ња ДНК, због че­га се ди­рект­но по­ве­ћа­ва ри­зик од по­ја­ве ра­ка ко­же.

– Тре­ба би­ти ве­о­ма опре­зан са ул­тра­цр­ве­ним А зра­че­њем. За раз­ли­ку од УВ зра­ка ко­ји оште­ћу­ју ће­лиј­ску мем­бра­ну, ИР-А зра­ци про­ла­зе у са­му ће­ли­ју, у ми­то­хон­дри­ја­ма до­во­де до ок­си­да­тив­ног стре­са што зна­чај­но убр­за­ва ста­ре­ње ко­же. Ко­ли­ко су ИР-А зра­ци ја­ки и моћ­ни нај­бо­ље го­во­ри по­да­так да има­ју те­ра­пиј­ску упо­тре­бу код ма­лиг­них ту­мо­ра, ре­у­ма­то­ид­ног ар­три­ти­са и за­ра­ста­ња ра­на. Али се за­то у сва­ко­днев­ном жи­во­ту мо­ра­мо по­себ­но чу­ва­ти од овог штет­ног ин­фра­цр­ве­ног зра­че­ња – об­ја­шња­ва проф. др Мир­ја­на Ми­лин­ко­вић, са Кли­ни­ке за дер­ма­то­ве­не­ро­ло­ги­ју Кли­нич­ког цен­тра Ср­би­је.

За­шти­та од штет­ног сун­че­вог зра­че­ња нај­ва­жни­ја је код де­це, по­ја­шња­ва др Го­ран Ву­ко­ма­но­вић, пе­ди­ја­тар из Уни­вер­зи­тет­ске деч­је кли­ни­ке у Тир­шо­вој, због че­га је ве­о­ма ва­жно да ро­ди­те­љи ка­да кре­ну на од­мор пр­во спа­ку­је у пут­ну апо­те­ку кре­му за сун­ча­ње. Бит­но је да се иза­бе­ре аде­кват­на за­шти­та од сун­ца са ви­со­ким за­штит­ним фак­то­ром, пре­по­ру­че­на за уз­раст де­те­та и да се де­те ра­дов­но ма­же том кре­мом. 

– Сун­че­ви зра­ци су нај­ја­чи у пе­ри­о­ду од 11 до 16 са­ти (а у ју­жни­јим пре­де­ли­ма од 10 до 17), па је де­цу у овом пе­ри­о­ду по­треб­но скло­ни­ти са сун­ца ко­ли­ко год је то мо­гу­ће. Пре­те­ра­но из­ла­га­ње ко­же сун­цу већ од пр­вог да­на има ве­ли­ки ути­цај на ста­ње ко­же то­ком це­лог жи­во­та. Кре­ма за сун­ча­ње се на­но­си на све де­ло­ве ко­же де­се­так ми­ну­та пре из­ла­ска на сун­це. Ма­за­ње ко­же де­те­та се по­на­вља у за­ви­сно­сти од бо­је ко­же, пиг­мен­та и прет­ход­не из­ло­же­но­сти ко­же сун­цу. За бе­бе и ма­лу де­цу обич­но је по­треб­но по­нов­но ма­за­ње ко­же на сва­ких по­ла са­та. По­треб­но је да се ко­ри­сте пре­па­ра­ти ко­ји има­ју до­ка­за­ну ефи­ка­сност у спро­ве­де­ним сту­ди­ја­ма, јер ко­ри­шће­ње кре­ма ко­је ни­су про­ве­ре­не мо­же да до­ве­де до опе­ко­ти­на и оште­ће­ња ко­же. Обра­ти­те па­жњу да ода­бра­на кре­ма оба­ве­зно има за­шти­ту од ин­фра­цр­ве­ног ИР-А зра­че­ња ко­је је че­ти­ри пу­та опа­сни­је и штет­ни­је од УВА и УВБ зра­че­ња за­јед­но. Иде­ал­но би би­ло да ода­бра­на кре­ма шти­ти та­ко­зва­ним ино­ва­тив­ним при­род­ним фил­те­ри­ма – по­ја­шња­ва др Ву­ко­ма­но­вић.

У ци­љу по­ди­за­ња све­сти о свим ефек­ти­ма сун­че­вог зра­че­ња, Удру­же­ње „На­ша Аска” овог ле­та по­кре­ће ве­ли­ку еду­ка­тив­ну кам­па­њу под сло­га­ном „Не бу­ди цр­вен као рак”. Ми­ља­на Ма­рин­ко, из овог удру­же­ња, ис­ти­че да је то ва­жно ка­ко би се љу­ди еду­ко­ва­ли о овој ва­жној те­ми, по­себ­но они чи­ја де­ца има­ју алер­ги­је на од­ре­ђе­на сун­че­ва зра­че­ња.

Са­ве­ти за пра­вил­ну за­шти­ту од сун­че­вог зра­че­ња

Ода­бра­не за­штит­не кре­ме ко­ри­сти­ти сва­ко­днев­но, ако сте из­ло­же­ни сун­цу ви­ше од 10 ми­ну­та

По­на­вља­ти пре­ма­зи­ва­ње за­штит­ним сред­ством на­кон ку­па­ња, зно­је­ња или бри­са­ња пе­шки­ром

Обра­ти­ти па­жњу да ода­бра­на кре­ма за сун­ча­ње, осим од УВА и УВБ зра­че­ња, шти­ти и од ин­фра­цр­ве­ног (ИР-А) зра­че­ња 

Не про­ду­жа­ва­ти сун­ча­ње због ко­ри­шће­ња ве­ћег фак­то­ра. 

Из­бе­га­ва­ти из­ла­га­ње сун­цу у пе­ри­о­ду од 10 до 16 са­ти

При­ли­ком бо­рав­ка у хла­до­ви­ни за­шти­та од сун­ца је та­ко­ђе по­треб­на 

Оба­ве­зно ко­ри­сти­ти на­о­ча­ре за за­шти­ту од сун­ца, ше­ши­ре, ле­пе­зе, а ва­жно је но­си­ти са со­бом и фла­ши­цу са во­дом

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mirsanda Stanic
Zucne kiseline su najbolji generalni regulator oksido- reduktivnih procesa u organizmu. Pacijenti koji imaju mutaciju koja povecava kolicinu zucnih kiselina ne obolevaju od srca i krvnih sudova. Zakljucak je da sunce vrlo povoljno utice na srce, sto je pripisano Mediteranskoj dijeti, ali ona, verovatno, mnogo manje utice na zdravlje srca. Sunce stimulise preko oka 90% aktivne neuronske mreze u mozgu i na taj nacin potpomaze kognitivne i druge funkcije mozga. Dokazano je da suncanje smanjuje depresiju, povecava dobro raspolozenje i ukupno dobro zdravlje. Zbog raspadanja eritrocita stimulise se regeneracija eritrocita, sto ima za krajnji rezultat povecanje svih celija koje stvara kostana srz. Stoga je moja preporuka: suncajte se kad god mozete, sa razumljivom paznjom da pri tome ne preterate i izbegnete negativne efekte, kao sto su opekotine. Jako male bebe se suncaju uglavnom u hladu! Uzivajte i u zimskom suncu, podjednako je korisno!
mirsanda stanic
Izracunato je da je samo u SAD broj obolelih , i sto je vaznije, ranije obolelih od osteoporoze, poslednjih 10-20 god. se uvecao za 40%. Nije li to prevelika cena za broj melanoma koji su , eventualno , izazvani suncanjem. Takodjer se zna da melanomi nastaju najcesce na najsvetlijoj kozi i kad je koza izlozena UV zracima koji su posebne talasne duzine, kao na primer, u solarijumima. Zato su oni u vecini zemalja zapada zabranjeni. Druga velika dobrobit suncanja je uticaj na imuni sistem. Suncanjem se u kozi stvara D vitamin koji se inace jako tesko resorbuje iz crevnog trakta ako se unosi u obliku suplementa. Bez D vitamina imuni sistem ne moze da funkcionise, a takodjer je neophodan za rast i razvoj, posebno reproduktivnog sistema. Zato devojke u suncanim krajevima ranije ulaze u reproduktivni period. Suncanje razara eritrocite koji se nalaze na povrsini koze., pa se u letnjem periodu povecava kolicina bilirubina i zucnih kiselina.
Mirsanda Stanic
Da je sve sto se navodi u clanku tacno do danas ne bi bilo najmanje polovine populacije na zemlji. Suncevi zraci mogu da budu stetni , ali su u prvom redu veoma korisni za zdravlje svih , racunajuci i malu decu. Da idemo redom. Najvise se govori o negativnom efektu na DNK molekule koje suncevi zraci prekidaju , najcesce na istim mestima DNK. Ova ostecenja , prema naucnim saznanjima pocinju minut do dva nakon pocetka izlaganja jakom suncu. Niko, medjutim, ne pominje da nakon jednog minuta od ostecenja DNK zapocinje proces opravke DNK. Posto celije ne raspoznaju gde se greska desila proces reparacije DNK desava se u svim celijama organizma. To je velika dobrobit za organizam. Tacno je da su toplotni zraci opasniji od UV zracenje zato sto izazivaju opekotine i ako se to ponavlja nastace nepopravljiva steta za kozu. Nanosenje zastitnih kremova dovelo je do velikog porasta osteoporoze, posebno u zemljama gde ima manje sunca.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.