Канцеларкин предизборни маневар са геј браком

Тиме би се Немачка придружила групи од 14 држава чланица ЕУ у којима постоји геј брак, међу којима су Француска, Шпанија, Португалија, земље Бенелукса и скандинавске земље.

У ситуацији у којој се три месеца пред савезне парламентарне изборе за омогућавање геј бракова залаже убедљива већина Немаца (83 одсто, према резултатима анкета Савезне канцеларије за борбу против дискриминације), али и све остале парламентарне странке – социјалдемократе (СПД), Зелени и Левица – па и либерали (ФПД), који се у септембру највероватније враћају у клупе Бундестага, канцеларка и њен демохришћански блок (ЦДУ–ЦСУ) заправо су били принуђени да промене своје дугогодишњи став.

Можда би Меркелова и даље одолевала да заправо остале странке нису најпре од тога направиле предизборну тему а потом неке од њих то представиле као један од услова за улазак у владајућу коалицију. Најпре су то урадили Зелени, потом ФПД, а на крају и Меркелин главни конкурент – председник СПД-а Мартин Шулц. Тиме је ЦДУ–ЦСУ била сатерана у ћошак и практично од свих странака које ће ући у Бундестаг једина остала на позицијама сличним онима које има десничарка Алтернатива за Немачку, коју ниједна од водећих странака не види као потенцијалног партнера. Канцеларка је заправо натерана на предизборни маневар који ће јој омогућити да у постизборним калкулацијама око владајуће коалиције се можда лакше определи да одустане од садашње сарадње са СПД-ом и оформи владу са Зеленима и ФПД-ом.

Међутим, далеко од тога да је Меркелова јавно подржала увођење геј бракова, већ је у свом већ препознатљивом прагматичном стилу покушала да дипломатски увијено задовољи и традиционалисте у својим редовима, али и оне либералније.

На манифестацији коју је у Берлину прошлог понедељка организовао женски часопис „Бригите”, Меркелова је рекла да се њено размишљање о овој теми променило после „незаборавног искуства”, када је у својој изборној јединици на балтичкој обали недавно упознала један лезбијски пар који брине о осморо деце. Према речима канцеларке, ако је Служба за бригу о деци и омладини лезбијском пару поверила да буду хранитељи осморо деце, онда држава не може да истиче добробит детета као аргумент против усвајања.

„Волела бих да усмерим дискусију (у оквиру ЦДУ–ЦСУ) ка томе да се (о геј браку) пре гласа по сопственој савести него да се све намеће одозго”, рекла је канцеларка која је протекле четири година јасно стављала да није за геј бракове јер није сигурна какве би биле последице по децу, будући да би могли да буду усвојени и од геј парова.

Само дан после изјаве која је најавила промену њеног става, канцеларка је посланицима свог блока поручила да гласају по сопственој савести и да им страначки врх неће наметати став. И шеф посланичке групе ЦДУ у Бундестагу Фолкер Каудер је поручио посланицима ЦДУ да у што већем броју гласају, а да они који се противе геј браку имају поштовања према онима који ту материју виде другачије.

Према проценама немачких медија, овај став ће допринети да закон о истополним браковима има сигурну већину, али није још сигурно да ли ће се заиста испунити Шулцов захтев да се о њему гласа до краја ове недеље или ће ЦДУ–ЦСУ, како јавља минхенски „Зидојче цајтунг”, ипак све то пролонгирати до после избора и новог састава Бундестага.

Меркелова се у својим изјавама побринула да не наљути традиционалисте у редовима демохришћана.

„Желим да и поред предизборне кампање ову дискусију обележи поштовање и уважавање”, рекла је она, упозоривши на поштовање према људима који се тешко односе према том питању и који су снажније везани за цркву.

Сви њени потези око ове теме заправо савршено указују њену политичку методологију која добрим делом доприноси њеној политичкој дуговечности. Њен рецепт за успех се заснива на томе да стално преиспитује своје одавно изнете ставове, при чему настоји да су јој позиције негде на средини између два супротстављене стране, али тако постављене да привуку и једне и друге. Штавише, она заправо још није рекла да ли ће и како ће она гласати.

Осим тога, она не мења мишљење брже од немачког јавног мњења, али када процени да политички догађаји, али и акције политичких супарника, то захтевају, спремна је да реагује брзо.