На пријемни без сата, оловке и воде

У помоћ су прискочили и Ветеринарски и Стоматолошки, уступивши своје сале за проверу знања будућих студената медицине. Око 130 наставника Медицинског факултета – међу којима је било највише редовних професора – било је задужено за надзор на тестирању. Над десет кандидата бдео је један дежурни. А организација је таква да би могла да послужи за узор свим факултетима.

Ранија пракса – да се кандидати у испитне сале распоређују према редном броју са листе пријављених – више се не примењује. Малтене нема шансе да се у истом амфитеатру на пријемном нађу другари који су заједно дошли на пријављивање. Распоред за полагање на различитом локацијама кроји се по азбучном реду, а места која ће кандидати заузети у сали не могу ни да се претпоставе, јер на дан полагања, кад покажу личну карту или пасош, „из шешира” извлаче број позиције на којој ће решавати тест. Тај број се записује на кесу у коју кандидати остављају сав „ручни пртљаг”, и то не само торбе, мобилне телефоне и лична документа. Од ове године, пре него што заузму место у испитној сали, матуранти морају да одложе и сат, јер постоје „паметни сатови” којима се, као мобилним телефоном, може приступити интернету. Постоје и оловке које се користе за снимање и репродукцију садржаја, такође и калкулатори „згодни” за скривање „пушкица”. Дословно сав „ручни пртљаг” будући бруцоши остављају у кесе које се пред њима везују и обележавају бројем који су извукли из шешира и остављају у ћошку испитне сале.

– На место на коме ће седети кандидати се упућују са цедуљицом на основу које ће касније узети своје личне ствари, а прибор потребан за рад, а то су оловка и дигитрон, добијају од Медицинског факултета. Баш ништа не смеју да пију и једу док траје испит. Раније смо за сваког кандидата обезбеђивали флашицу воде, али је због тога био повећан број излазака са теста до тоалета. Ако не могу да издрже без воде и одласка у тоалет три сата колико тест траје, како ће сутра издржати шест или више сати радећи у операционој сали  – илуструје проф. др Петар Булат, продекан за наставу Медицинског факултета.

Флашице воде и сока на клупи испред амфитеатра „Силос” и обележене кесе са недозвољеним прибором сложене иза катедре потврдиле су тежњу факултета да будући бруцоши медицине на пријемни донесу искључиво знање. На позив проф. Булата, Секретаријат за инвестиције без двоумљења је обуставио реконструкцију Булевара ослобођења док траје испит за будуће бруцоше медицине у Београду, да их у решавању задатака не би ометала бука.   

– Пријемни је био идентичан на универзитетима у Београду (укључујући и ВМА), Новом Саду, Нишу и Косовској Митровици. Испитну комбинацију уочи теста изабрали су професори медицинских факултета по принципу „одабери број” са листе задатака. То смо ове године урадили да нико не би могао да претпостави који ће се задаци наћи на тесту, да би провера знања била што праведнија – каже проф. Булат.

Он објашњава и да решења задатака на пријемном кандидати уписују на формулар означен бар-кодом и нико нема представу о чијем је раду реч. Радови се прегледају уз помоћ брзих скенера и посебних софтвера, тако да се прелиминарни резултати сазнају експресно, неколико сати после пријемног, а потенцијалне малверзације и грешке као последице људског фактора нису могуће.

Разбијање мита о протекцији за децу професора

Висок просек студената и пролазност деце професора Медицинског факултета више пута били су у жижи јавности. Сумње у „повлашћен положај” на упису или при оцењивању у току студија продекан Петар Булат елиминише хируршки прецизно.

– Баш због приче у јавности о високим просецима и наводној протекцији за професорску децу на медицини, урадио сам анализу за последњу деценију, тражећи колико је студената дипломирало са просечном оценом десет и колико је међу њима било деце наших предавача. Са десетком је за десет година дипломирало само 12 студената, а од тога је двоје деце професора Медицинског факултета – каже професор Булат.