Na prijemni bez sata, olovke i vode

U pomoć su priskočili i Veterinarski i Stomatološki, ustupivši svoje sale za proveru znanja budućih studenata medicine. Oko 130 nastavnika Medicinskog fakulteta – među kojima je bilo najviše redovnih profesora – bilo je zaduženo za nadzor na testiranju. Nad deset kandidata bdeo je jedan dežurni. A organizacija je takva da bi mogla da posluži za uzor svim fakultetima.

Ranija praksa – da se kandidati u ispitne sale raspoređuju prema rednom broju sa liste prijavljenih – više se ne primenjuje. Maltene nema šanse da se u istom amfiteatru na prijemnom nađu drugari koji su zajedno došli na prijavljivanje. Raspored za polaganje na različitom lokacijama kroji se po azbučnom redu, a mesta koja će kandidati zauzeti u sali ne mogu ni da se pretpostave, jer na dan polaganja, kad pokažu ličnu kartu ili pasoš, „iz šešira” izvlače broj pozicije na kojoj će rešavati test. Taj broj se zapisuje na kesu u koju kandidati ostavljaju sav „ručni prtljag”, i to ne samo torbe, mobilne telefone i lična dokumenta. Od ove godine, pre nego što zauzmu mesto u ispitnoj sali, maturanti moraju da odlože i sat, jer postoje „pametni satovi” kojima se, kao mobilnim telefonom, može pristupiti internetu. Postoje i olovke koje se koriste za snimanje i reprodukciju sadržaja, takođe i kalkulatori „zgodni” za skrivanje „puškica”. Doslovno sav „ručni prtljag” budući brucoši ostavljaju u kese koje se pred njima vezuju i obeležavaju brojem koji su izvukli iz šešira i ostavljaju u ćošku ispitne sale.

– Na mesto na kome će sedeti kandidati se upućuju sa ceduljicom na osnovu koje će kasnije uzeti svoje lične stvari, a pribor potreban za rad, a to su olovka i digitron, dobijaju od Medicinskog fakulteta. Baš ništa ne smeju da piju i jedu dok traje ispit. Ranije smo za svakog kandidata obezbeđivali flašicu vode, ali je zbog toga bio povećan broj izlazaka sa testa do toaleta. Ako ne mogu da izdrže bez vode i odlaska u toalet tri sata koliko test traje, kako će sutra izdržati šest ili više sati radeći u operacionoj sali  – ilustruje prof. dr Petar Bulat, prodekan za nastavu Medicinskog fakulteta.

Flašice vode i soka na klupi ispred amfiteatra „Silos” i obeležene kese sa nedozvoljenim priborom složene iza katedre potvrdile su težnju fakulteta da budući brucoši medicine na prijemni donesu isključivo znanje. Na poziv prof. Bulata, Sekretarijat za investicije bez dvoumljenja je obustavio rekonstrukciju Bulevara oslobođenja dok traje ispit za buduće brucoše medicine u Beogradu, da ih u rešavanju zadataka ne bi ometala buka.   

– Prijemni je bio identičan na univerzitetima u Beogradu (uključujući i VMA), Novom Sadu, Nišu i Kosovskoj Mitrovici. Ispitnu kombinaciju uoči testa izabrali su profesori medicinskih fakulteta po principu „odaberi broj” sa liste zadataka. To smo ove godine uradili da niko ne bi mogao da pretpostavi koji će se zadaci naći na testu, da bi provera znanja bila što pravednija – kaže prof. Bulat.

On objašnjava i da rešenja zadataka na prijemnom kandidati upisuju na formular označen bar-kodom i niko nema predstavu o čijem je radu reč. Radovi se pregledaju uz pomoć brzih skenera i posebnih softvera, tako da se preliminarni rezultati saznaju ekspresno, nekoliko sati posle prijemnog, a potencijalne malverzacije i greške kao posledice ljudskog faktora nisu moguće.

Razbijanje mita o protekciji za decu profesora

Visok prosek studenata i prolaznost dece profesora Medicinskog fakulteta više puta bili su u žiži javnosti. Sumnje u „povlašćen položaj” na upisu ili pri ocenjivanju u toku studija prodekan Petar Bulat eliminiše hirurški precizno.

– Baš zbog priče u javnosti o visokim prosecima i navodnoj protekciji za profesorsku decu na medicini, uradio sam analizu za poslednju deceniju, tražeći koliko je studenata diplomiralo sa prosečnom ocenom deset i koliko je među njima bilo dece naših predavača. Sa desetkom je za deset godina diplomiralo samo 12 studenata, a od toga je dvoje dece profesora Medicinskog fakulteta – kaže profesor Bulat.