Боља наплата пореза и сређивање ГСП-а

Како показује анализа, градски превозник је годинама једно од највећих оптерећења за престоничку касу. Чак 15 одсто годишњег расхода града (више од 100 милиона евра) одлази на покривање губитака система јавног превоза чему, како се истиче, највише доприноси лоша наплата карата и лоше пословање ГСП-а. Док велики градови у централној и источној Европи покривају из буџета до 20 одсто трошкова јавног превоза, у Београду је то чак 60 одсто. Као главне мане у систему јавног превоза истакнути су лоша контрола карата, велики број категорија које имају право на повлашћен превоз, много запослених у ГСП-у...

– Ако се има у виду да возни парк ГСП-а броји око 1.300 возила, то значи да о једном возилу брине један радник, јер више од 1.200 људи је на крају 2015. било запослено на одржавању возила. Ако се посматра само број возила у употреби (око 700), онда је тај однос још неповољнији. С друге стране, у „Ариви литас” један механичар опслужује око пет возила – једно је од бројних сликовитих запажања у анализи.

Стручњаци из Фискалног савета напомињу да мере које су преузимале градске власти у вези са јавним превозом – сарадња са приватним превозницима, измене тарифне политике, куповина нових возила и поверавање наплате „Апексу” – нису дале резултате. Као оптимално решење овог вишегодишњег оптерећења градских финансија, између осталог, препоручује се побољшање контроле и наплате карата и смањење броја запослених у ГСП-у за око 1.000.

У анализи се, истина, наводи и да су јавне финансије Београда стабилизоване, али да изазови тек предстоје јер иако престоница има уравнотежене приходе и расходе, за Фискални савет је проблематична структура расхода. Велике субвенције за јавни превоз, како се оцењује, не остављају довољно средстава за инвестиције.

– На јавне инвестиције у претходне три године одлазило је свега око 80 милиона евра, а требало би двоструко више. Много боље није било ни у прошлости, иако су инвестиције од 2008. до 2012. у просеку износиле више од 200 милиона евра. Али, у том периоду проблем мањка сопствених средстава за улагање углавном је „решаван” повећаним задуживањем. Дуг града је зато порастао са 60 милиона евра на крају 2007. на 410 милиона евра на крају 2013 – показује анализа Фискалног савета у којој се додаје да је због тог задуживања морао да се нађе простор за брзе уштеде у буџету. У таквој ситуацији умањење инвестиција било је очекивано.

– Још један разлог за велики пад инвестиција јесте што је њихово извршење у претходне три године било свега 50 одсто у односу на буџетски план – прецизира се у анализи.

Као лек за трајно оздрављење престоничких јавних финансија ова институција градским оцима препоручује решавање проблема тренутно нерационалног система јавног превоза, али и наставак смањења и даље високог јавног дуга (који је, како се истиче, од краја 2013. до краја 2016. умањен за око 55 милиона евра).

– То значи да би и у наредним годинама Београд требало да има суфиците или приближно избалансиран буџет. Покретање новог инвестиционог циклуса који се најављује не би смело да се највећим делом финансира задуживањем, што је био случај од 2008. до 2013, већ смањивањем субвенција – наглашава се у анализи.

Представници Фискалног савета напомињу и да, гледано на дуже стазе, суфицит не може дугорочно да се ствара једнократним приливима као што су уплате дивиденди од јавних предузећа. Као сликовит пример наведене су „Београдске електране” и њихове велике уплате у буџет без којих би последњих година он био у дефициту. Али, у Фискалном савету су изричити – нити ће цена гаса довека да мирује, нити ће свака зима бити блага, па ће једном и овај извор прихода пресушити. 

Као дугорочнији извор прихода зато се, осим боље наплате јавног превоза, у анализи наводи и боља наплата пореза на имовину. Процењује се да, уколико би имао степен наплате овог пореза као Нови Сад, односно наплату од 90 до 95 одсто, Београд би могао да приходује додатне три до четири милијарде динара. А пре тога требало би да се ажурирају земљишне књиге.