ММФ тражи чешљање локалних каса

Фонд сада инсистира да се република укључи у решавање локалних проблема и то тако што ће за почетак направити оквир преко кога ће се пратити да ли се буџети градова и општина реално планирају.

Уврежени став међу домаћим економистима је да ММФ интересује само коначан резултат, а збирно посматрано локалне касе су у суфициту. Закључно са априлом, тај вишак износио је чак девет милијарди динара. Тако посматрано, локал уопште није тема преговора јер на први поглед може да се извуче закључак да је стање спектакуларно. ММФ је, међутим, интересовало шта се све крије иза тог доброг резултата који може да се види на папиру. У стварности, стање локалних благајни је катастрофално и на то је недавно указао Фискални савет.

„Мада локална самоуправа, формално, није имала дефицит у претходне четири године, право стање је далеко од доброг”, пише у анализи Фискалног савета.

У чему је онда тајна суфицита на локалу? Велики број градова и општина не плаћа редовно доспеле обавезе. Тако се стварају

доцње, па је податак да локалне касе формално нису у минусу, само последица тога што се не плаћају сви буџетски расходи.

„Смедеревска Паланка већ касни у плаћању својих обавеза у висини три годишња буџета, а огромне проблеме с доцњама имају Крагујевац, Прокупље, Бачка Топола, Ниш, Лесковац и многи други”, подсећају у Фискалном савету.

Иако потпуно поуздани подаци о кашњењу плаћања не постоје, на основу извештаја Државне ревизорске

институције и анализе појединачних буџета градова и општина у Савету су израчунали су доцње локалне самоуправе, и то без локалних јавних предузећа, апотека и домова здравља, премашују 100 милиона евра. Кад се на то додају и дугови, укупне нагомилане обавезе локалних благајни достижи више од милијарду евра. О колико великим  парама је реч показује податак да је тај износ већи од дуга „Србијагаса” или ЕПС-а, који су стално под радаром и ММФ-а и фискалних власти.

„Други разлог због ког локални буџети не праве дефиците је то што република ванредно, преко законске обавезе, помаже појединим неуспешним локалним самоуправама одобравајући им средства из буџетске резерве. У 2016. години по овом основу одобрено је око две милијарде динара, а у претходних десет година ова потпуно дискрециона подршка појединим самоуправама премашила је 100 милиона евра”, пише у извештају Савета.

У овој анализи детаљно је објашњен и принцип по ком општинари кроје касе са суфицитом на папиру. То се види када се подвуче црта испод локалних благајни за 2016. годину. Збирно, планирано је било да укупни приходи достигну 310 милијарди динара. Међутим, стварно је наплаћено тек око 265 милијарди динара. Такође, укупни расходи пројектовани су на 330 милијарди динара, али је стварно потрошено око 260 милијарди динара. Тако се прави лажна слика о суфициту на локалу. Приходи се „надувају” како планирани дефицит не би био велики. Последица свега је да локалне самоуправе у просеку не остваре око 15 одсто планираних прихода и око 20 одсто планираних расхода. То практично обесмишљава њихов буџетски процес, кажу у Фискалном савету.

„Доцње се морају поуздано евидентирати и пратити ван буџета, а треба их укључивати у буџет само онда када је извесно да ће бити плаћене у наредној години. Јер, буџет мора бити реалан и обавезујући документ вођења јавних финансија на локалу”, наводи се у извештају.