MMF traži češljanje lokalnih kasa

Fond sada insistira da se republika uključi u rešavanje lokalnih problema i to tako što će za početak napraviti okvir preko koga će se pratiti da li se budžeti gradova i opština realno planiraju.

Uvreženi stav među domaćim ekonomistima je da MMF interesuje samo konačan rezultat, a zbirno posmatrano lokalne kase su u suficitu. Zaključno sa aprilom, taj višak iznosio je čak devet milijardi dinara. Tako posmatrano, lokal uopšte nije tema pregovora jer na prvi pogled može da se izvuče zaključak da je stanje spektakularno. MMF je, međutim, interesovalo šta se sve krije iza tog dobrog rezultata koji može da se vidi na papiru. U stvarnosti, stanje lokalnih blagajni je katastrofalno i na to je nedavno ukazao Fiskalni savet.

„Mada lokalna samouprava, formalno, nije imala deficit u prethodne četiri godine, pravo stanje je daleko od dobrog”, piše u analizi Fiskalnog saveta.

U čemu je onda tajna suficita na lokalu? Veliki broj gradova i opština ne plaća redovno dospele obaveze. Tako se stvaraju

docnje, pa je podatak da lokalne kase formalno nisu u minusu, samo posledica toga što se ne plaćaju svi budžetski rashodi.

„Smederevska Palanka već kasni u plaćanju svojih obaveza u visini tri godišnja budžeta, a ogromne probleme s docnjama imaju Kragujevac, Prokuplje, Bačka Topola, Niš, Leskovac i mnogi drugi”, podsećaju u Fiskalnom savetu.

Iako potpuno pouzdani podaci o kašnjenju plaćanja ne postoje, na osnovu izveštaja Državne revizorske

institucije i analize pojedinačnih budžeta gradova i opština u Savetu su izračunali su docnje lokalne samouprave, i to bez lokalnih javnih preduzeća, apoteka i domova zdravlja, premašuju 100 miliona evra. Kad se na to dodaju i dugovi, ukupne nagomilane obaveze lokalnih blagajni dostiži više od milijardu evra. O koliko velikim  parama je reč pokazuje podatak da je taj iznos veći od duga „Srbijagasa” ili EPS-a, koji su stalno pod radarom i MMF-a i fiskalnih vlasti.

„Drugi razlog zbog kog lokalni budžeti ne prave deficite je to što republika vanredno, preko zakonske obaveze, pomaže pojedinim neuspešnim lokalnim samoupravama odobravajući im sredstva iz budžetske rezerve. U 2016. godini po ovom osnovu odobreno je oko dve milijarde dinara, a u prethodnih deset godina ova potpuno diskreciona podrška pojedinim samoupravama premašila je 100 miliona evra”, piše u izveštaju Saveta.

U ovoj analizi detaljno je objašnjen i princip po kom opštinari kroje kase sa suficitom na papiru. To se vidi kada se podvuče crta ispod lokalnih blagajni za 2016. godinu. Zbirno, planirano je bilo da ukupni prihodi dostignu 310 milijardi dinara. Međutim, stvarno je naplaćeno tek oko 265 milijardi dinara. Takođe, ukupni rashodi projektovani su na 330 milijardi dinara, ali je stvarno potrošeno oko 260 milijardi dinara. Tako se pravi lažna slika o suficitu na lokalu. Prihodi se „naduvaju” kako planirani deficit ne bi bio veliki. Posledica svega je da lokalne samouprave u proseku ne ostvare oko 15 odsto planiranih prihoda i oko 20 odsto planiranih rashoda. To praktično obesmišljava njihov budžetski proces, kažu u Fiskalnom savetu.

„Docnje se moraju pouzdano evidentirati i pratiti van budžeta, a treba ih uključivati u budžet samo onda kada je izvesno da će biti plaćene u narednoj godini. Jer, budžet mora biti realan i obavezujući dokument vođenja javnih finansija na lokalu”, navodi se u izveštaju.