Недеља, 14.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
АБУ БАКР ЕЛ БАГДАДИ: ПАМЕТАН, ДИСЦИПЛИНОВАН, БРУТАЛАН

Локални Меси постаје калиф

Како је од стидљивог дечака створен вођа Исламске државе
Локални Меси постаје калиф
Рођен је као Ибрахим Авад ел Бадри ел Самари 28. јула 1971. у близини ирачког града Самара у породици сунитских проповедника. Памте га као стидљивог дечака који је са 18 година стигао у ирачки главни град где је учио верску школу живећи у собици припојеној џамији (Фото Ројтерс)

Вођа Исламске државе (ИД) Абу Бакр ел Багдади дефинитивно је мртав, објавила је државна новинска агенција Ирана, a преноси Ројтерс.

Агенција је то објавила цитирајући представника врховног лидера Ирана у Револуционарној гарди ајатолаха Алија Хамнеија али Ширазија. Тиме су извори из Техерана само додатно поткрепили спекулације које су пре неколико дана лансирали руски медији који су устврдили да је лидер ИД ликвидиран.

Шта год да је истина, лик и дело самозваног калифа Ибрахима опет је напрасно дошао у центар светске пажње. 

Ко је дечак који се од локалног Лајонела Месија, како су га звали у тиму багдадске џамије за који је играо, претворио у вођу најмоћније, најбогатије и најбруталније глобалне џихадистичке организације, најтраженији терориста света?

Ко је човек који је позивао на „марш на Рим” симболички претећи Западу, захтевао убијање хришћанских „неверника”, шиитских „јеретика” и Курда, који је позивао суните на „ерупцију вулкана џихада”, претио Саудијској Арабији називајући њене лидере „главом змије”, обећавао да ће сломити границе Јордана и Либана, да ће ослободити Палестину и уништити Израел?

Багдади је незапамћеном суровошћу ликвидирао све који се нису потчињавали најригиднијој интерпретацији исламског законодавства, шарије: од одрубљивања глава до спаљивања, бичевања због непоштовања забране пушења и бријања, преко каменовања због прељубе или обуке дечака за самоубилачке акције.

Рођен је као Ибрахим Авад ел Бадри ел Самари 28. јула 1971. у близини ирачког града Самаре у породици сунитских проповедника. Памте га као стидљивог дечака који је са 18 година стигао у ирачки главни град где је учио верску школу живећи у собици припојеној џамији у Тобхи, сиромашном предграђу Багдада насељеном сунитима и шиитима.

Преображај кратковидог дечака почео је уписом на студије на Исламском универзитету у Багдаду. Ахмед ел Дабаш, који ће касније постати лидер Исламске армије Ирака основане да се супротстави Американцима после инвазије 2003, памти га са студија као повученог, тихог младића који је понекад замењивао локалног имама и водио молитве посвећен учењу исламских сунитских пуританаца, салафиста.

Амерички и ирачки обавештајни аналитичари кажу да је докторирао на исламским студијама, што у стоји и у његовој биографији на џихадистичким интернет форумима. Други то оспоравају тврдећи да се ради о грађењу мита, да је све време био неприметан и да није случајно у својој организацији у Багдаду добио надимак „невидљиви шеик”.

Све информације о његовом приватном животу су конфликте. Оженио се крајем студија, а тврди се да има две или три жене, две Ирачанке и једну Сиријку. Спекулише се и колико има деце.

Познато је међутим да се од инвазије придружио отпору и против Американаца и против власти већинских шиита која је маргинализовала суните. Окупационе трупе су га заједно са неколико будућих лидера исламиста ухапсиле фебруара 2004. близу града Фалуџе и послале у затвор Камп Бука који су Американци држали на југу Ирака. Показало се као тачно оно што је за „Њусвик” још 2007. изјавио генерал Даглас Стоун који је тада био заменик команданта за операције са затвореницима: Камп Бука претворио се у школу за џихадисте.

Багдади је ослобођен после мање од годину дана пошто су га Американци проценили као цивилну, а не војну претњу. Наредне три године је градио војну каријеру у милитантној групи Џамат џајиш ахл ел Суна, у којој је је управљао комитетом за шарију.

Багдади и његова група, под кишобраном Ал Каиде, придружују се 2006. Савету Муџахедина Шуре која се октобра исте године преименовала у Исламску државу Ирака. Четири године касније – после погибије свог претходника Абу Омара ел Багдадија – постаје лидер ове групе од које ће касније настати Исламска држава Ирака и Сирије (Исис).

Успешно организује прве самоубилачке акције око Багдада а потом и у Мосулу у знак одмазде због смакнућа Осаме бин Ладена 2011. Покушава да се споји са Џабхат ел Нусра, познатим као Нусра фронт, филијалом Ал Каиде у Сирији. Пошто одбија директиву лидера Ал Каиде Ајмана ел Завахирија да се концентрише на Ирак а Сирију препусти Нусри, Багдади 2013. прекида сваку везу са Ал Каидом и отвара сукоб за светско лидерство џихадистичког покрета.

По америчкој извршној наредби 13.224 из октобра 2011. Багдади је на листи Стејт департмента означен као глобални терориста. Американци расписују награду од 10 милиона долара за информацију која би водила његовом хватању. У то време само је Завахири вредео више – 25 милиона долара.

Иако из обавештајних структура упозораван на раст нових исламиста, председник Барак Обама потцењивачки говори о Исламској држави. Страхујући од увлачења САД у нови непопуларни рат на Блиском истоку, у говору на војној академији Вест Поинт почетком 2014. противи се коришћењу прекомерне силе у решавању светских проблема.

Испоставило се да је исламисте погрешно проценио. Багдади је већ успоставио јаку мрежу по Сирији и привукао хиљаде страних џихадиста. Оснажен милионима долара које је дневно узимао са освојених нафтних поља, Багдади Исисове борце из Сирије шаље у тријумфални поход ка Ираку, према двомилионском Мосулу.

Американци су признали да су били изненађени њиховим регионалним амбицијама, брзином напредовања према другом највећем граду Ирака и колапсом ирачких снага. Исис 29. јуна 2014. проглашава формирање светског калифата, Багдади постаје калиф Ибрахим, а организација добија ново име – Исламска држава.

Сутра: Уклоњени пси чувари

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.