Хорор на фестивалском почетку

Иза овогодишњег незаборавног хорор фестивалског отварања као комплетни аутори – редитељи, дизајнери, сценографи и кореографи, стоје уметничка браћа Михал и Шимон Цабан. Они су ти који су својом визијом и делом створили снажну визуелну атмосферу из хорор-филмова из доба немог филма када су филмске пројекције биле праћене извођењем музике уживо. Управо у ту сврху браћа Цабан су ангажовала и читав карлововарски Симфонијски оркестар на челу са диригентом Јаном Кучером. Њихова идеја је била и да се после церемоније отварања и пројекције филма „The Big Sick“ Мајкла Шоуалтера (премијерно виђен на Санденсу), испред фестивалског комплекса уприличи двосатни концерт прашке Филхармоније чији су музичари изводили оригиналну музику из свих филмова из планетарно популарног серијала о Џејмсу Бонду...

У таквој, филмско празничној атмосфери већ прве вечери дочекани су и први добитници почасних „Кристалних глобуса“ за допринос свету филма. Међу њима су и амерички глумац Кејси Афлек (млађи брат Бена Афлека, освојио Оскара за улогу у филму „Манчестер поред мора“) и амерички композитор филмске музике Џејмс Њутон Хауард („Игре глади“, „Крвави дијамант“, „Лепа жена“, „Кинг Конг“...).  У таквој атмосфери наговештено је да ће у наредних девет фестивалских дана бити много занимљивих филмова и филмских догађаја.

 Према традицији, највећу пажњу ће имати филмови из главног такмичарског програма у којем ове године има и доста дебитаната. Међу њима је и босански редитељ Ален Дрљевић, који као искусни асистент редитеља (у филмовима Јасмиле Жбанић) и аутор документараца, сада дебитује у форми целовечерњег играног филма са делом „Мушкарци не плачу“ босанско-словеначко-хрватско-немачке копродукције. У овом „мушком“ филму главне улоге тумаче наш Борис Исаковић, Леон Лучев, Емир Хаџихафизбеговић, а ту су и глумци Себастијан Каваца, Борис Лер и Изудин Бајровић...

У другом по важности такмичарском програму „Источно од Запада“, нашао се и филм са Косова – „Нежељено“ приштинског редитеља Едона Ризванолија. Ово је прича о проблематичном албанском тинејџеру, који са мајком у избегличком статусу живи у Амстердаму без икаквих контаката са остатком породице на Косову. Његова романса са Аном над којом су се наднели облаци нерешених проблема из прошлости њихових родитеља, иницираће драму о немогућности бекства од болних искустава и тешкоћама опраштања...

Српски представник у Карловим Варима је филм „Реквијем за госпођу Ј“ Бојана Вулетића који се приказује у паралелном програму „Другачији поглед“. Овај Вулетићев филм је прошле године у Карловим Варима као пројекат у настајању освојио прву копродуцентску награду и 100.000 евра који су били утрошени у постпродукцију у студију „Барандово“ у Прагу.

 У оквиру индустријског дела фестивала у оквиру програма за развој сценарија и пројеката „Средишња тачка“, биће представљен и нови филмски пројекат сценаристе и редитеља Вука Ршумовића („Ничије дете“). Заједно са продуцентом Милошем Бојовићем, Ршумовић ће имати и директано представљање филма и пред Ериком Јендресеном и Наоми Фонер,   америчким скрипт-докторима и експертима са Санденс Института.

Овогодишњи фестивал посебне омаже, у виду великих ретроспектива, приређује јапанском редитељу Кенџију Мизогучију и британском редитељу Кену Лоучу са чијом филмском ретроспективом у Карловим Варима Европска Академија за филм обележава 30 година од свог оснивања.

Ума Турман у поредседничком загрљају

Карлове Вари- Звезда Тарантинових филмова „Петпарачке приче“ и „ Убити Била 1 и 2“, „Опасних веза“, „Бетмен и Робин“, „Хистерично слепило“ – америчка глумица Ума Турман нашла се у загрљају легендарног чешког колеге Јиржија Бартошке на самом почетку 52. Карлове Вари фестивала.

Као председник ове угледне филмске манифестације Бартошка је своју награду звану председнички „Кристални глобус“ ове године наменио и лично уручио Уми Турман дочекану и испраћену овацијама. Гледалиште, она сама као и троје њене деце које је повела са собом у Карлове Вари, могли су да уживају и у зналачки одабраним и хронолошки приказаним инсертима из свих филмова у којима је Турманова до сада играла. А њих је заиста знатан број, јер како је то и сама истакла – на великом платну је „од своје шеснаесте, сада имам 47, што значи да више од три деценије делим ову своју љубав са гледаоцима, не заборављајући да су моје највеће благо ипак моја деца“.

Ума Турман ће сутра разговарати и са публиком после приказивања дводелне саге „Убити Била“...