Од Орбановог пријатеља до вође опозиције

Мађарски премијер му не остаје дужан, па сваких седам дана понови да су за милијардера миграције „добар бизнис” и да су његове невладине организације „мека сила” коју инсталира у државама у којима жели да оствари свој утицај.

У том неуобичајено оштром говору Сорос је заправо поновио оптужбе олигарха Лајоша Шимичке, некада блиског Орбановог пријатеља и финансијера његове странке Фидес, с којим се разишао још 2014. године. Шимичка, који се окренуо опозиционом десничарском Јобику, рекао је у априлу за магазин ХВГ да је „Фидес смрдљива криминална банда која мора да оде”. Поентирајући да – ако Јобик не победи Фидес – неће нико, Шимичка је заиграо оштро, а Мађари су ушли у обновљени рат „Орбан–Шимичка”.

Као што су пре неколико година туристе у Будимпешти дочекивали плакати са натписима „Извините због нашег премијера”, сада је главни град облепљен плакатима Јобика на којима пише „Ти радиш. Они краду”. Пошто је Орбанов Фидес у протеклих неколико година десничарском Јобику „украо” тему антимигрантског политичког става (до појаве миграната из Азије ова странка је скупљала антисемитске и антиромске гласове), сада ће инсистирати на корупцијским скандалима владајуће странке.

Сукоб олигарха и његовог пријатеља из студентских дана који је постао премијер датира још од избора у априлу 2014. године, када је Шимичка, медијски и грађевински могул, власник рекламних билборда и финансијер Фидеса – почео да губи моћ. Чак ни запањујући речник којим описује Орбана, а који је поново завладао јавном сценом у Мађарској – није новина. Најмоћнији мађарски бизнисмен је почетком 2015. године користио такву лексику да су се многи медији уздржавали да преносе његове изјаве, одлучујући да их препричају.

Те године у интервјуу мађарском сајту „Хир 24”, на питање новинара да ли може да заврши мртав после тог сукоба са Орбаном, бизнисмен је одговорио: „Наравно”. „Убиће ме, пуцаће на мене, пашћу под кола.” Две и по године касније, Шимичка је главни финансијер ултрадесничарског Јобика а кампања за парламентарне изборе је у јеку. Фидес у нову трку улази са два мандата на власти током којих је имао двотрећинску већину.

Овај мађарски бизнисмен од кога данас праве главног опозиционара крајем деведесетих био је на челу пореске управе, а тридесетогодишње пријатељство са Орбаном је било толико блиско да је једно време био и финансијски директор Фидеса. Пословни зенит је достигао у Орбановој влади од 2010. до 2014. године.

Окидач захлађења блиских политичко-економских односа је била одлука владе да уведе фиксни износ од пет одсто на рекламе. Нови порез на оглашавање је заменио претходни који је омогућавао исплату пореза у зависности од прихода које оствари медијска кућа. Влада је донела овакву меру под притиском Европске комисије, а бизнисмен је то доживео као удар на властите финансије, али и утицај.

После салве напада на Орбана и његове саветнике, изостала је реакција премијера и владе, а „Економист” је тада написао да је „бизнисмен у стилу ’Сопранових’, који је присутан у оваквим круговима бизниса, користио опсене речи”. „Ако мађарска опозиција очекује да надвлада Фидес, требаће јој боље идеје и лидер, уместо да чекају нови прљави излив господина Шимича”, закључио је новинар.

У расколу између двојице блиских пријатеља поједини политички и медијски кругови, углавном западно од Будимпеште, сматрали су да се бизнисмен удаљио од власти јер му се није допало „отварање према истоку”, односно то што се Орбан, наводно, сврстао уз Иран и Русију.

Европски портал „Политико” пише да у анкетама Орбановој странци популарност опада: партија је током ових година изгубила око пола милиона симпатизера. Фидесу је популарност пала са 37 на 31 одсто, док је Јобику порасла са 10 на 14 одсто, према анкети мађарске агенције „Медијан”. Закључак је да Јобик критиком кредибилитета владајуће странке погађа право у мету и да то код Орбана изазива нервозу. Када би данас били одржани избори, Фидес би вероватно победио, али премијер је свестан да су многи Мађари, њих око 30 одсто – неодлучни.

Уздајући се у то да је Орбан коначно добио себи равног политичког противника, њему несклони медији и политички кругови у Бриселу рачунају да је Лајош Шимичка права особа за рушење Орбана. Очекује се да би он из другог покушаја, сада у предизборној парламентарној трци, могао да примени стратегију „тоталног рата” и повади све костуре из Фидесовог ормара. Доказивање да је Орбан диктатор ићи ће већ лакше јер Савет министара ЕУ и Европски парламент већ имају готове одлуке о томе.