Od Orbanovog prijatelja do vođe opozicije

Mađarski premijer mu ne ostaje dužan, pa svakih sedam dana ponovi da su za milijardera migracije „dobar biznis” i da su njegove nevladine organizacije „meka sila” koju instalira u državama u kojima želi da ostvari svoj uticaj.

U tom neuobičajeno oštrom govoru Soros je zapravo ponovio optužbe oligarha Lajoša Šimičke, nekada bliskog Orbanovog prijatelja i finansijera njegove stranke Fides, s kojim se razišao još 2014. godine. Šimička, koji se okrenuo opozicionom desničarskom Jobiku, rekao je u aprilu za magazin HVG da je „Fides smrdljiva kriminalna banda koja mora da ode”. Poentirajući da – ako Jobik ne pobedi Fides – neće niko, Šimička je zaigrao oštro, a Mađari su ušli u obnovljeni rat „Orban–Šimička”.

Kao što su pre nekoliko godina turiste u Budimpešti dočekivali plakati sa natpisima „Izvinite zbog našeg premijera”, sada je glavni grad oblepljen plakatima Jobika na kojima piše „Ti radiš. Oni kradu”. Pošto je Orbanov Fides u proteklih nekoliko godina desničarskom Jobiku „ukrao” temu antimigrantskog političkog stava (do pojave migranata iz Azije ova stranka je skupljala antisemitske i antiromske glasove), sada će insistirati na korupcijskim skandalima vladajuće stranke.

Sukob oligarha i njegovog prijatelja iz studentskih dana koji je postao premijer datira još od izbora u aprilu 2014. godine, kada je Šimička, medijski i građevinski mogul, vlasnik reklamnih bilborda i finansijer Fidesa – počeo da gubi moć. Čak ni zapanjujući rečnik kojim opisuje Orbana, a koji je ponovo zavladao javnom scenom u Mađarskoj – nije novina. Najmoćniji mađarski biznismen je početkom 2015. godine koristio takvu leksiku da su se mnogi mediji uzdržavali da prenose njegove izjave, odlučujući da ih prepričaju.

Te godine u intervjuu mađarskom sajtu „Hir 24”, na pitanje novinara da li može da završi mrtav posle tog sukoba sa Orbanom, biznismen je odgovorio: „Naravno”. „Ubiće me, pucaće na mene, pašću pod kola.” Dve i po godine kasnije, Šimička je glavni finansijer ultradesničarskog Jobika a kampanja za parlamentarne izbore je u jeku. Fides u novu trku ulazi sa dva mandata na vlasti tokom kojih je imao dvotrećinsku većinu.

Ovaj mađarski biznismen od koga danas prave glavnog opozicionara krajem devedesetih bio je na čelu poreske uprave, a tridesetogodišnje prijateljstvo sa Orbanom je bilo toliko blisko da je jedno vreme bio i finansijski direktor Fidesa. Poslovni zenit je dostigao u Orbanovoj vladi od 2010. do 2014. godine.

Okidač zahlađenja bliskih političko-ekonomskih odnosa je bila odluka vlade da uvede fiksni iznos od pet odsto na reklame. Novi porez na oglašavanje je zamenio prethodni koji je omogućavao isplatu poreza u zavisnosti od prihoda koje ostvari medijska kuća. Vlada je donela ovakvu meru pod pritiskom Evropske komisije, a biznismen je to doživeo kao udar na vlastite finansije, ali i uticaj.

Posle salve napada na Orbana i njegove savetnike, izostala je reakcija premijera i vlade, a „Ekonomist” je tada napisao da je „biznismen u stilu ’Sopranovih’, koji je prisutan u ovakvim krugovima biznisa, koristio opsene reči”. „Ako mađarska opozicija očekuje da nadvlada Fides, trebaće joj bolje ideje i lider, umesto da čekaju novi prljavi izliv gospodina Šimiča”, zaključio je novinar.

U raskolu između dvojice bliskih prijatelja pojedini politički i medijski krugovi, uglavnom zapadno od Budimpešte, smatrali su da se biznismen udaljio od vlasti jer mu se nije dopalo „otvaranje prema istoku”, odnosno to što se Orban, navodno, svrstao uz Iran i Rusiju.

Evropski portal „Politiko” piše da u anketama Orbanovoj stranci popularnost opada: partija je tokom ovih godina izgubila oko pola miliona simpatizera. Fidesu je popularnost pala sa 37 na 31 odsto, dok je Jobiku porasla sa 10 na 14 odsto, prema anketi mađarske agencije „Medijan”. Zaključak je da Jobik kritikom kredibiliteta vladajuće stranke pogađa pravo u metu i da to kod Orbana izaziva nervozu. Kada bi danas bili održani izbori, Fides bi verovatno pobedio, ali premijer je svestan da su mnogi Mađari, njih oko 30 odsto – neodlučni.

Uzdajući se u to da je Orban konačno dobio sebi ravnog političkog protivnika, njemu neskloni mediji i politički krugovi u Briselu računaju da je Lajoš Šimička prava osoba za rušenje Orbana. Očekuje se da bi on iz drugog pokušaja, sada u predizbornoj parlamentarnoj trci, mogao da primeni strategiju „totalnog rata” i povadi sve kosture iz Fidesovog ormara. Dokazivanje da je Orban diktator ići će već lakše jer Savet ministara EU i Evropski parlament već imaju gotove odluke o tome.