Светиња са седам живота

Обновили су је у своје време српски владари Стефан Дечански и Душан Силни, а 1620. године живописао ју је Георгије Митрофановић којем је овај камењар код данашњег Обровца био најзападнија тачка на којој је осликавао храмове српског живља.

Древне дворе, дан по дан и стопу по стопу, сада обнавља братство калуђера из далматинских манастира, спремајући се за свету службу којом ће означити седам векова од кад је овде постављен први камен манастирски.

Свечаност је заказана за славу манастира, Велику Госпојину, 28. августа, када се очекује и долазак патријарха српскога Иринеја. Тада ће се, бар на дан, завичају вратити Срби које је, ко зна камо, пре 22 лета, однела „Олуја” – каже за „Политику” Милојко Будимир, генерални секретар Удружења Срба из Хрватске, који је до „Олује“ обављао послове директора музеја на Книнској тврђави.

Он је управо објавио друго издање студије „Споменичка баштина Срба с подручја данашње Републике Хрватске”, описујући страдање стотина крајишких храмова и православаца с њима, и тај рад посветио јубилеју: седам векова манастира Крупа у Далмацији.

У току Другог светског рата храм је претрпео једно од најтежих страдања: изгорели су сви конаци, а ствари су у овој божјој кући уништене када су је усташе претвориле у војно упориште према Италији.

– Године 1995. десила се највећа трагедија за народ којем је вековима богомоља припадала, а манастир је претрпео мања оштећења. Са српским народом који је тада напустио подручје Хрватске отишли су и монаси, тако да годинама ту не беше никога. Зато је манастир таворио у веома лошем стању, али се у последње време уздиже јер је и Министарство културе Републике Хрватске дало новац за обнову кровова цркве, манастирских конака и ризнице – приповеда Будимир.

Црква има и вредан иконостас, а у манастиру се чувају и мноштво предмета примењене уметности, архив и библиотека, као и збирка старих верских књига. Звоник и звона су оштећени септембра 1995, капела такође. Манастирска ризница још раније, 1992, бејаше делом измештена. Преостали део је пљачкан, а унутрашњост је демолирана септембра 1995, одмах после погрома.

У манастир Крупу је 2010. враћено нешто културног блага: делови иконостаса, сакрална грађа из богате манастирске ризнице и драгоцена библиотека у којој се налазе књиге писане пре много векова.

Иначе, манастир Крупа прихватао је и бројне великане српске књижевности. У њему је неко време, у седмој деценији 18. века, боравио Доситеј Обрадовић и у многим местима тога подручја говорио проповеди које је паства тражила и ценила. У овом храму, као дечак, и синовац тадашњег игумана, живео је четири године Симо Матавуљ, причајући после да је ту научио скривене лепоте српског језика.

У Крупу су 2009. године пренети посмртни остаци архимандрита Павла Козлице, дугогодишњег игумана овог манастира који је за време „Олује” заједно са својим народом избегао у Србију. По благослову блаженопочившег епископа жичког Стефана, отац Павле био је смештен у манастир Жичу, где се убрзо и упокојио.
– Трудом епископа далматинског Фотија, данас је манастир Крупа појући, а са умножавањем братства, које се очекује уз оца Гаврила, наступиће и бољи дани – каже Милојко Будимир.