Плате и пензије расту кад ММФ оде

Званичници ММФ-а су неколико пута истакли да ће се о евентуалном повећању плата и пензија разговарати на јесен, односно приликом кројења буџета за 2018. годину. Међутим, оно што је од суштинске важности је да, уколико после фебруара 2018. године, кад актуелни аранжман истекне, Србија не буде имала програм са Фондом, онда се ни ММФ неће много ни питати око предлога државне касе за следећу годину. У најкраћем, кабинет Ане Брнабић самостално ће водити економску политику и у том смислу неће бити никаквих ограничења да плате и пензије повећа и за по 10 одсто. Осим, пара наравно. Јер, упркос томе што је буџет на крају маја био у суфициту од 12 милијарди, повећање личних примања за један одсто повећава укупне трошкове за осам милијарди. Државну благајну би, раст плата и пензија за 10 одсто, коштао 80 милијарди динара. Што би, опет, буџетски дефицит са планираних 1,7 повећало на 3,7 одсто бруто домаћег производа (БДП).

Премијерка Брнабић је за „Блумберг” рекла и то да је „очито добро имати некога да вам даје темпо, ритам реформи, са ким разговарате о приоритетима, и све то је велика предност”. Међутим, понекад је ММФ оштрији него што је потребно, и у том смислу би нови споразум могао да омете раст, закључила је председница владе.

У принципу, свака држава би требало да је способна да самостално води економску политику, каже Милојко Арсић, професор Економског факултета.

– Али, ми смо показали да смо у периоду кад нисмо имали владу водили лошију економску политику. То важи и за ову власт. У време кад Србија није имала програм са Фондом, од 2012. до 2014. буџетски дефицит и јавни дуг су расли – подсећа Арсић.

Он додаје да је погрешна оцена да је „ММФ препрека за раст”, јер Фонд никада није имао ништа против ако се повећавају расходи за инвестиције.

– Мисија би чак пристала на већи дефицит у буџету ако би се ти издаци повећали, јер инвестиције највише доприносе економском расту. Међутим, код нас се, кад је реч о стимулисању привреде, најчешће мисли на повећање текућих издатака, попут већих плата и пензија или субвенција. Обично су све власти у време кад нисмо имали аранжман са Фондом показивале склоност да воде популистичку политику – каже Арсић.

Занимљив детаљ из ове рунде преговора је и да се мисија предвођена Џејмсом Руфом јуче састала и са председником Александром Вучићем. Професор Арсић не мисли да је таква врста контакта сама по себи спорна.

Током контрола аранжмана природно је да се ММФ састаје са свима који утичу на доношење економских одлука. Обично су то представници разних министарстава, државни званичници, синдикални или економски експерти.

– Тако су се у оквиру консултација овога пута и састали и са председником. Једино је питање да ли су разговори били у складу са надлежностима председника. Према нашим законима, то је надлежност премијера, министра финансија и гувернера – подсећа Арсић.

Мисија данас завршава своју посету Београду, а упућени у преговоре кажу да је ово била једна од лакших рунди. Када је реч о условима које ће Србија морати да испуни да би Борд директора усвојио седму контролу аранжмана из предострожности, они су углавном техничке природе. Један од њих је да влада усвоји каталог радних места и звања у јавној управи. Тешких захтева, овога пута није било.

Незванично, на састанку са председником Вучићем било је речи и о најављеним повишицама плата и пензија. Детаљи преговора нису познати.