Plate i penzije rastu kad MMF ode

Zvaničnici MMF-a su nekoliko puta istakli da će se o eventualnom povećanju plata i penzija razgovarati na jesen, odnosno prilikom krojenja budžeta za 2018. godinu. Međutim, ono što je od suštinske važnosti je da, ukoliko posle februara 2018. godine, kad aktuelni aranžman istekne, Srbija ne bude imala program sa Fondom, onda se ni MMF neće mnogo ni pitati oko predloga državne kase za sledeću godinu. U najkraćem, kabinet Ane Brnabić samostalno će voditi ekonomsku politiku i u tom smislu neće biti nikakvih ograničenja da plate i penzije poveća i za po 10 odsto. Osim, para naravno. Jer, uprkos tome što je budžet na kraju maja bio u suficitu od 12 milijardi, povećanje ličnih primanja za jedan odsto povećava ukupne troškove za osam milijardi. Državnu blagajnu bi, rast plata i penzija za 10 odsto, koštao 80 milijardi dinara. Što bi, opet, budžetski deficit sa planiranih 1,7 povećalo na 3,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Premijerka Brnabić je za „Blumberg” rekla i to da je „očito dobro imati nekoga da vam daje tempo, ritam reformi, sa kim razgovarate o prioritetima, i sve to je velika prednost”. Međutim, ponekad je MMF oštriji nego što je potrebno, i u tom smislu bi novi sporazum mogao da omete rast, zaključila je predsednica vlade.

U principu, svaka država bi trebalo da je sposobna da samostalno vodi ekonomsku politiku, kaže Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta.

– Ali, mi smo pokazali da smo u periodu kad nismo imali vladu vodili lošiju ekonomsku politiku. To važi i za ovu vlast. U vreme kad Srbija nije imala program sa Fondom, od 2012. do 2014. budžetski deficit i javni dug su rasli – podseća Arsić.

On dodaje da je pogrešna ocena da je „MMF prepreka za rast”, jer Fond nikada nije imao ništa protiv ako se povećavaju rashodi za investicije.

– Misija bi čak pristala na veći deficit u budžetu ako bi se ti izdaci povećali, jer investicije najviše doprinose ekonomskom rastu. Međutim, kod nas se, kad je reč o stimulisanju privrede, najčešće misli na povećanje tekućih izdataka, poput većih plata i penzija ili subvencija. Obično su sve vlasti u vreme kad nismo imali aranžman sa Fondom pokazivale sklonost da vode populističku politiku – kaže Arsić.

Zanimljiv detalj iz ove runde pregovora je i da se misija predvođena Džejmsom Rufom juče sastala i sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Profesor Arsić ne misli da je takva vrsta kontakta sama po sebi sporna.

Tokom kontrola aranžmana prirodno je da se MMF sastaje sa svima koji utiču na donošenje ekonomskih odluka. Obično su to predstavnici raznih ministarstava, državni zvaničnici, sindikalni ili ekonomski eksperti.

– Tako su se u okviru konsultacija ovoga puta i sastali i sa predsednikom. Jedino je pitanje da li su razgovori bili u skladu sa nadležnostima predsednika. Prema našim zakonima, to je nadležnost premijera, ministra finansija i guvernera – podseća Arsić.

Misija danas završava svoju posetu Beogradu, a upućeni u pregovore kažu da je ovo bila jedna od lakših rundi. Kada je reč o uslovima koje će Srbija morati da ispuni da bi Bord direktora usvojio sedmu kontrolu aranžmana iz predostrožnosti, oni su uglavnom tehničke prirode. Jedan od njih je da vlada usvoji katalog radnih mesta i zvanja u javnoj upravi. Teških zahteva, ovoga puta nije bilo.

Nezvanično, na sastanku sa predsednikom Vučićem bilo je reči i o najavljenim povišicama plata i penzija. Detalji pregovora nisu poznati.