Млади траже знање ван Црне Горе

Пре неколико дана организација црногорских студената у иностранству (ОМСА) објавила је да у овом тренутку ван Црне Горе студира између 1.300 и 1.400 студената. Истраживање које су спровели показало је да их највише има у Италији, Турској, Аустрији, Словенији и Русији.

Они у иностранству претежно желе да стекну дипломе у области економије, менаџмента и бизниса, њих 22 одсто, архитектуре 17 и политичких наука 13 одсто, а најмање студира социологију – 0,5 процената. Истраживање показује да се тренд одлазака младих талената и одличних ученика и студената неће смањити, него чак интензивирати.

„Предвиђања су да ће до 2020. године на листи најпопуларнијих дестинација за студенте из целог света Кина преузети друго место од Велике Британије. У Јапану се налазе два студента из Црне Горе, шест студената студира у Уједињеним Арапским Емиратима, док је у Јужној, Средњој и Северној Америци више од 45 студената. У САД студира више од 50, а у Канади више од 15 младих. Велики број црногорских држављана студирање у Америци обезбедило је спортским стипендијама (најчешће кошарка за мушкарце и одбојка за жене). На једном од најпознатијих светских универзитета, Харварду, у студијској 2016/2017, студирала је једна црногорска држављанка”, пише у саопштењу за јавност ОМСА.

За младе из Црне Горе најмање су популарне Шпанија и Португалија, док су Италија и Турска земље у којима све више желе студирати, посебно студенти мухамеданске вероисповести.

Академик Црногорске академије наука и уметност професор др Зоран Лакић о „одливу памети” каже:

„У овом времену технолошког бума знање и само знање добија праву вредност. Знање је свачије. Има га и код такозваних великих и код такозваних малих држава. Разлика међу њима је у томе што се неједнако односе према знању. САД је, на пример, у време југокризе и НАТО бомбардовања наше земље 1999. године ’обезбедила’ чак 50.000 виза за наше младе школоване кадрове, иако смо били под блокадом. Помножимо тај број са 50.000 евра, колико кошта школовање само једног школарца, и добијамо суму од 2,5 милијарди евра које су се ’одлиле’ у САД.”

Он додаје да је однос према младим и школованим кадровима сасвим другачији у Црној Гори.

„Морамо под хитно сачинити стратегију повратка наших мозгова који су расути по ’белом свету’. Удружење искусних универзитетских професора – Емеритус, чији сам ја председник, покушава да ради на томе. Очекујемо разговор у ректорату, али они бар за сада имају ’друга посла’”, уверава академик Зоран Лакић.

Према истраживању ОМСА, у централној Европи студира око 250 студената, а највише их је у Аустрији – око стотину и Словенији 91. У Великој Британији студира више од 30, у Ирској два, Француској више од 20, Белгији шест, Холандији 12, а у Луксембургу два студента из Црне Горе. У јужној Европи избројано је више од 350 студената.