Mladi traže znanje van Crne Gore
Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Odliv „mozgova” iz Crne Gore neće sprečiti ni njen nedavni prijem u NATO, a ni ulazak u Evropsku uniju ukoliko se obrazovanim mladićima i devojkama ne obezbedi adekvatan nastavak školovanja nakon fakultetskih diploma kao i radno mesto shodno njihovim sposobnostima.
Na fakultetima van Crne Gore trenutno je blizu 1.400 budućih intelektualaca, a za koju stotinu više je onih koji rade u inostranim kompanijama.
Pre nekoliko dana organizacija crnogorskih studenata u inostranstvu (OMSA) objavila je da u ovom trenutku van Crne Gore studira između 1.300 i 1.400 studenata. Istraživanje koje su sproveli pokazalo je da ih najviše ima u Italiji, Turskoj, Austriji, Sloveniji i Rusiji.
Oni u inostranstvu pretežno žele da steknu diplome u oblasti ekonomije, menadžmenta i biznisa, njih 22 odsto, arhitekture 17 i političkih nauka 13 odsto, a najmanje studira sociologiju – 0,5 procenata. Istraživanje pokazuje da se trend odlazaka mladih talenata i odličnih učenika i studenata neće smanjiti, nego čak intenzivirati.
„Predviđanja su da će do 2020. godine na listi najpopularnijih destinacija za studente iz celog sveta Kina preuzeti drugo mesto od Velike Britanije. U Japanu se nalaze dva studenta iz Crne Gore, šest studenata studira u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, dok je u Južnoj, Srednjoj i Severnoj Americi više od 45 studenata. U SAD studira više od 50, a u Kanadi više od 15 mladih. Veliki broj crnogorskih državljana studiranje u Americi obezbedilo je sportskim stipendijama (najčešće košarka za muškarce i odbojka za žene). Na jednom od najpoznatijih svetskih univerziteta, Harvardu, u studijskoj 2016/2017, studirala je jedna crnogorska državljanka”, piše u saopštenju za javnost OMSA.
Za mlade iz Crne Gore najmanje su popularne Španija i Portugalija, dok su Italija i Turska zemlje u kojima sve više žele studirati, posebno studenti muhamedanske veroispovesti.
Akademik Crnogorske akademije nauka i umetnost profesor dr Zoran Lakić o „odlivu pameti” kaže:
„U ovom vremenu tehnološkog buma znanje i samo znanje dobija pravu vrednost. Znanje je svačije. Ima ga i kod takozvanih velikih i kod takozvanih malih država. Razlika među njima je u tome što se nejednako odnose prema znanju. SAD je, na primer, u vreme jugokrize i NATO bombardovanja naše zemlje 1999. godine ’obezbedila’ čak 50.000 viza za naše mlade školovane kadrove, iako smo bili pod blokadom. Pomnožimo taj broj sa 50.000 evra, koliko košta školovanje samo jednog školarca, i dobijamo sumu od 2,5 milijardi evra koje su se ’odlile’ u SAD.”
On dodaje da je odnos prema mladim i školovanim kadrovima sasvim drugačiji u Crnoj Gori.
„Moramo pod hitno sačiniti strategiju povratka naših mozgova koji su rasuti po ’belom svetu’. Udruženje iskusnih univerzitetskih profesora – Emeritus, čiji sam ja predsednik, pokušava da radi na tome. Očekujemo razgovor u rektoratu, ali oni bar za sada imaju ’druga posla’”, uverava akademik Zoran Lakić.
Prema istraživanju OMSA, u centralnoj Evropi studira oko 250 studenata, a najviše ih je u Austriji – oko stotinu i Sloveniji 91. U Velikoj Britaniji studira više od 30, u Irskoj dva, Francuskoj više od 20, Belgiji šest, Holandiji 12, a u Luksemburgu dva studenta iz Crne Gore. U južnoj Evropi izbrojano je više od 350 studenata.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
