Арапско пролеће смо предвидели још деведесетих

Како Алжир види своју позицију у Магребу, Африци и у односима са Европом?

Привржен својој припадности Африци са којом је делио борбе за независност, Алжир непрекидно ради на повезивању континента, активно се залаже се за унапређење мира и стабилности, бори се против тероризма и учествује у спровођењу друштвено економских развојних стратегија које дефинише Афричка Унија.

Што се тиче Магреба, његова интеграција је за Алжир стратешки избор јер је заснован на заједничкој прошлости његових народа и њиховој цивилизацијској и географској припадности, али и на потреби да се заједно ухвате у коштац са заједничким изазовима на економском и безбедносном плану. Нажалост, напори које је Алжир уложио у изградњу магрепских институција, како би оне постале делотворни инструмент интеграције, осујећени су с нејасним циљем од стране једне чланице ове уније која се данас позива на став Алжира о Западној Сахари да би оправдала своју блокаду рада ове организације. Сматрам да је важно подсетити да питање Западне Сахаре није билатерални спор између Алжира и Марока већ да је реч о питању деколонизације која је као таква уписана у агенду УН. Покушаји да се искриви права истина о овом питању нису успели да измене природу овог проблема који је сходно међународном праву био и остао питање деколонизације.

Управо се на тој логици заснивају покушаји УН да се изнађе решење за овај сукоб као што и на њој почива став Алжира.

Што се тиче односа Алжира са ЕУ, они су регулисани Споразумом о удруживању који је ступио на снагу 2005. У периоду од 2005. до 2015. земље чланице ЕУ извезле су у Алжир робу у вредности од нешто више од 220 милијарди долара, док извоз  Алжира, не рачунајући  извоз енергената, није достигао ни 14 милијарди долара.

Суочен са оваквом ситуацијом, Алжир је тражио ревизију споразума у циљу боље заштите наших интереса и специфичности наше привреде као и постављања на нове основе свеобухватних односа са ЕУ. У складу с тим, Савет о удруживању Алжир–ЕУ, који је заседао марта ове године, дефинисао је заједничке приоритете тог партнерства.

Где би видите могућности за унапређење билатералних односа Алжира и Србије?

Процеси реструктуирања наших привреда, захтеви које намеће како политичка тако и економска транзиција као и нестабилност са којом су се готово истовремено наше земље суочиле деведесетих година, све је то довело до пада наше трговинске размене и до извесног удаљавања у нашим политичким односима. Но, на срећу, од пре неколико година наши односи како политички тако и економски ојачали су. Посетом председника Томислава Николића Алжиру у мају 2016. потврђена је та нова динамика.

На политичком плану, принципи и циљеви због којих су наше две земље у бити и припадале Покрету несврстаних и даље су референтне одреднице у нашим политичким консултацијама. Као што знате, Алжир није признао независност Косова јер је веома привржен међународном правном поретку, те ми сматрамо да међународно признате границе држава морају бити поштоване од свих и у свакој прилици, што наше две земље треба јасно да истакну.

Регион богат енергијом, на стратешком геополитичком раскршћу, једна од арена глобалне мигрантске кризе... Како Магреб излази на крај са текућим безбедносним изазовима?

Због свог географског положаја али и због свог напретка и динамичног развоја, Алжир, који је прво био транзитна земља, данас је постао и крајња дестинација миграната из подсахарских земаља и Сирије. Предузели смо потребне мере да бисмо на најбољи могући начин прихватили те људе, који су због сиромаштва, суше или сукоба били принуђени на напусте своје домовине. Више од 50.000 Сиријаца је пристигло у Алжир, где имају дозволу боравка, где се њихова деца школују у алжирским образовним установама и где уживају право на бесплатне здравствене услуге. Мигранти из подсахарских земаља уживају та иста права.

Када је реч о безбедносним изазовима ми у Алжиру питање миграција не повезујемо са питањем тероризма. Тероризам има различите циљеве, различито устројство и различите корене. Тероризам, какви год били мотиви на које се позива или пак плашт под којим води своје криминалне активности, као и кријумчарење наркотика, које му служи као извор финансирања, појаве су са којима се наше снаге безбедности одлучно боре на нашим границама.

Како је Алжир избегао „арапско пролеће”?

Ако под „арапским пролећем” подразумевате политичке промене до којих је дошло у неким земљама региона последњих година, желим да кажем да је Алжир те промене увео већ почетком деведесетих година. Док су погледи читавог света били уперени на пад Берлинског зида, Алжир је после догађаја из октобра 1988. увео вишепартијски систем, слободу штампе и окренуо се унапређењу основних права. Расправе које се сада воде у земљама „арапског пролећа” су још у то време биле разрешене у Алжиру.

И од тада, када је на власт ступио председник Бутефлика, започете су темељне реформе у циљу демократизације наших институција и унапређења основних људских права. Поврх тога, добробит грађана је основни циљ свих амбициозних друштвено-економских развојних планова које влада спроводи већ низ година.

У текућем надметању спољних снабдевача енергије за тржиште у Европи, како Алжир види своју улогу у обезбеђивању снабдевања северног медитеранског суседа гасом?

Алжир је са Европом повезан уговорима о снабдевању гасом, који се испоручује преко три гасовода: два преко Шпаније и један преко Италије.

Са Европом желимо да развијемо обострано корисно партнерство у области енергетике. С тим у вези је 2015. успостављен механизам дијалога на високом нивоу који има за циљ да ојача партнерство између Алжира и ЕУ у области нафте и гаса, обновљивих енергија и енергетске ефикасности.