Arapsko proleće smo predvideli još devedesetih

Kako Alžir vidi svoju poziciju u Magrebu, Africi i u odnosima sa Evropom?

Privržen svojoj pripadnosti Africi sa kojom je delio borbe za nezavisnost, Alžir neprekidno radi na povezivanju kontinenta, aktivno se zalaže se za unapređenje mira i stabilnosti, bori se protiv terorizma i učestvuje u sprovođenju društveno ekonomskih razvojnih strategija koje definiše Afrička Unija.

Što se tiče Magreba, njegova integracija je za Alžir strateški izbor jer je zasnovan na zajedničkoj prošlosti njegovih naroda i njihovoj civilizacijskoj i geografskoj pripadnosti, ali i na potrebi da se zajedno uhvate u koštac sa zajedničkim izazovima na ekonomskom i bezbednosnom planu. Nažalost, napori koje je Alžir uložio u izgradnju magrepskih institucija, kako bi one postale delotvorni instrument integracije, osujećeni su s nejasnim ciljem od strane jedne članice ove unije koja se danas poziva na stav Alžira o Zapadnoj Sahari da bi opravdala svoju blokadu rada ove organizacije. Smatram da je važno podsetiti da pitanje Zapadne Sahare nije bilateralni spor između Alžira i Maroka već da je reč o pitanju dekolonizacije koja je kao takva upisana u agendu UN. Pokušaji da se iskrivi prava istina o ovom pitanju nisu uspeli da izmene prirodu ovog problema koji je shodno međunarodnom pravu bio i ostao pitanje dekolonizacije.

Upravo se na toj logici zasnivaju pokušaji UN da se iznađe rešenje za ovaj sukob kao što i na njoj počiva stav Alžira.

Što se tiče odnosa Alžira sa EU, oni su regulisani Sporazumom o udruživanju koji je stupio na snagu 2005. U periodu od 2005. do 2015. zemlje članice EU izvezle su u Alžir robu u vrednosti od nešto više od 220 milijardi dolara, dok izvoz  Alžira, ne računajući  izvoz energenata, nije dostigao ni 14 milijardi dolara.

Suočen sa ovakvom situacijom, Alžir je tražio reviziju sporazuma u cilju bolje zaštite naših interesa i specifičnosti naše privrede kao i postavljanja na nove osnove sveobuhvatnih odnosa sa EU. U skladu s tim, Savet o udruživanju Alžir–EU, koji je zasedao marta ove godine, definisao je zajedničke prioritete tog partnerstva.

Gde bi vidite mogućnosti za unapređenje bilateralnih odnosa Alžira i Srbije?

Procesi restruktuiranja naših privreda, zahtevi koje nameće kako politička tako i ekonomska tranzicija kao i nestabilnost sa kojom su se gotovo istovremeno naše zemlje suočile devedesetih godina, sve je to dovelo do pada naše trgovinske razmene i do izvesnog udaljavanja u našim političkim odnosima. No, na sreću, od pre nekoliko godina naši odnosi kako politički tako i ekonomski ojačali su. Posetom predsednika Tomislava Nikolića Alžiru u maju 2016. potvrđena je ta nova dinamika.

Na političkom planu, principi i ciljevi zbog kojih su naše dve zemlje u biti i pripadale Pokretu nesvrstanih i dalje su referentne odrednice u našim političkim konsultacijama. Kao što znate, Alžir nije priznao nezavisnost Kosova jer je veoma privržen međunarodnom pravnom poretku, te mi smatramo da međunarodno priznate granice država moraju biti poštovane od svih i u svakoj prilici, što naše dve zemlje treba jasno da istaknu.

Region bogat energijom, na strateškom geopolitičkom raskršću, jedna od arena globalne migrantske krize... Kako Magreb izlazi na kraj sa tekućim bezbednosnim izazovima?

Zbog svog geografskog položaja ali i zbog svog napretka i dinamičnog razvoja, Alžir, koji je prvo bio tranzitna zemlja, danas je postao i krajnja destinacija migranata iz podsaharskih zemalja i Sirije. Preduzeli smo potrebne mere da bismo na najbolji mogući način prihvatili te ljude, koji su zbog siromaštva, suše ili sukoba bili prinuđeni na napuste svoje domovine. Više od 50.000 Sirijaca je pristiglo u Alžir, gde imaju dozvolu boravka, gde se njihova deca školuju u alžirskim obrazovnim ustanovama i gde uživaju pravo na besplatne zdravstvene usluge. Migranti iz podsaharskih zemalja uživaju ta ista prava.

Kada je reč o bezbednosnim izazovima mi u Alžiru pitanje migracija ne povezujemo sa pitanjem terorizma. Terorizam ima različite ciljeve, različito ustrojstvo i različite korene. Terorizam, kakvi god bili motivi na koje se poziva ili pak plašt pod kojim vodi svoje kriminalne aktivnosti, kao i krijumčarenje narkotika, koje mu služi kao izvor finansiranja, pojave su sa kojima se naše snage bezbednosti odlučno bore na našim granicama.

Kako je Alžir izbegao „arapsko proleće”?

Ako pod „arapskim prolećem” podrazumevate političke promene do kojih je došlo u nekim zemljama regiona poslednjih godina, želim da kažem da je Alžir te promene uveo već početkom devedesetih godina. Dok su pogledi čitavog sveta bili upereni na pad Berlinskog zida, Alžir je posle događaja iz oktobra 1988. uveo višepartijski sistem, slobodu štampe i okrenuo se unapređenju osnovnih prava. Rasprave koje se sada vode u zemljama „arapskog proleća” su još u to vreme bile razrešene u Alžiru.

I od tada, kada je na vlast stupio predsednik Buteflika, započete su temeljne reforme u cilju demokratizacije naših institucija i unapređenja osnovnih ljudskih prava. Povrh toga, dobrobit građana je osnovni cilj svih ambicioznih društveno-ekonomskih razvojnih planova koje vlada sprovodi već niz godina.

U tekućem nadmetanju spoljnih snabdevača energije za tržište u Evropi, kako Alžir vidi svoju ulogu u obezbeđivanju snabdevanja severnog mediteranskog suseda gasom?

Alžir je sa Evropom povezan ugovorima o snabdevanju gasom, koji se isporučuje preko tri gasovoda: dva preko Španije i jedan preko Italije.

Sa Evropom želimo da razvijemo obostrano korisno partnerstvo u oblasti energetike. S tim u vezi je 2015. uspostavljen mehanizam dijaloga na visokom nivou koji ima za cilj da ojača partnerstvo između Alžira i EU u oblasti nafte i gasa, obnovljivih energija i energetske efikasnosti.