Трамп опет притиска Кину

Тај технолошки напредак Северне Кореје даје и Трампу „муницију” пред састанак са кинеским председником Си Ђинпингом. Сусрет Трампа и Сија, челника државе која је главни, мада не и безрезервни покровитељ Северне Кореје, очекује се за неколико дана на самиту Г-20 у Хамбургу. Ослабљене су шансе да састанак вођа најмоћније светске државе и оне која би је могла свргнути с тог трона протекне помиритељски, као онај који су у априлу имали на Флориди.

Међу упозоравајућим порукама које је Трамп упутио Сију пред скуп у Хамбургу једна је већ изговор нашла у, како то доживљавају у Вашингтону, недовољно тврдом ставу Пекинга према претњама Пјонгјанга нуклеарним оружјем. Америчка администрација је пре неколико дана завела санкције кинеској банци, компанији и двeма држављанкама Кине због њихових веза са нуклеарним програмом Северне Кореје.

Од осталих скорашњих потеза које Кинези не могу протумачити као пријатељске, најпровокативнија је можда одлука да САД продају Тајвану, који Пекинг третира као одбеглу провинцију, оружје вредно 1,4 милијарде долара. Истовремено, комитет Сената САД, у којем Трампови републиканци имају већину, пренео је Ројтерс, одобрио је америчким бродовима из Седме флоте стационираним у Јапану да посете Тајван први пут од 1979. године, када је Вашингтон признао Народну Републику Кину у границама које обухватају и Тајван. Такав однос према кинеској целовитости је Трамп раније наговештавао да би могао одбацити.

Амерички ратни бродови су прошле недеље, неколико сати пред телефонски разговор Трампа и Сија, ушли у територијалне воде једног од острва у Јужном кинеском мору око којих се Кина спори са суседима, известио је „Гардијан”. Вашингтон се у том спору око вода које су један од најважнијих светских трговинских коридора ставио на страну кинеских супарника. У два наврата пре априлског помирења Сија и Трампа, САД су запретиле Кини да ће јој онемогућити приступ тим острвима, што би се дало извести једино силом, будући да Пекинг на њима држи војне инсталације.

Несугласице око вода у Јужном и Источном кинеском мору биле су на мети саопштења након састанка Трампа са Нарендром Модијем, премијером Индије, такође кинеског ривала. У њему је захтевано да се у региону поштују слобода пловидбе и трговине. Такође, затражено је да се „инфраструктура за поспешивање регионалног економског повезивања” гради тако да „обезбеђује поштовање суверенитета и територијалног интегритета”, што одражава индијске примедбе на кинески пројекат „Појас и пут”.

Кинеска привреда би трпела и уколико Трамп спроведе идеју да, известио је Ројтерс, „зарад националне безбедности” ограничи увоз челика и алуминијума у САД. Вашингтон је и ставио Кину на листу земаља које најслабије спречавају принудни рад и трговину људима. Стејт департмент је прошле недеље поручио и да је забринут због тога колико Пекинг поштује слободе у Хонгконгу, и то управо на 20. годишњицу дана када је тај град из руку Велике Британије враћен под суверенитет Кине.

Мада је на неке од ових потеза оштро протестовала, Кина је наставила да позива на сарадњу. Али, Кина и други највећи амерички ривал, Русија, јуче су заједно предложили да се проблем са Северном Корејом реши тако што би Пјонгјанг обуставио ракетне пробе, док би САД и Јужна Кореја завели мораторијум на заједничке војне вежбе, које Пекингу одавно сметају.