Tramp opet pritiska Kinu

Taj tehnološki napredak Severne Koreje daje i Trampu „municiju” pred sastanak sa kineskim predsednikom Si Đinpingom. Susret Trampa i Sija, čelnika države koja je glavni, mada ne i bezrezervni pokrovitelj Severne Koreje, očekuje se za nekoliko dana na samitu G-20 u Hamburgu. Oslabljene su šanse da sastanak vođa najmoćnije svetske države i one koja bi je mogla svrgnuti s tog trona protekne pomiriteljski, kao onaj koji su u aprilu imali na Floridi.

Među upozoravajućim porukama koje je Tramp uputio Siju pred skup u Hamburgu jedna je već izgovor našla u, kako to doživljavaju u Vašingtonu, nedovoljno tvrdom stavu Pekinga prema pretnjama Pjongjanga nuklearnim oružjem. Američka administracija je pre nekoliko dana zavela sankcije kineskoj banci, kompaniji i dvema državljankama Kine zbog njihovih veza sa nuklearnim programom Severne Koreje.

Od ostalih skorašnjih poteza koje Kinezi ne mogu protumačiti kao prijateljske, najprovokativnija je možda odluka da SAD prodaju Tajvanu, koji Peking tretira kao odbeglu provinciju, oružje vredno 1,4 milijarde dolara. Istovremeno, komitet Senata SAD, u kojem Trampovi republikanci imaju većinu, preneo je Rojters, odobrio je američkim brodovima iz Sedme flote stacioniranim u Japanu da posete Tajvan prvi put od 1979. godine, kada je Vašington priznao Narodnu Republiku Kinu u granicama koje obuhvataju i Tajvan. Takav odnos prema kineskoj celovitosti je Tramp ranije nagoveštavao da bi mogao odbaciti.

Američki ratni brodovi su prošle nedelje, nekoliko sati pred telefonski razgovor Trampa i Sija, ušli u teritorijalne vode jednog od ostrva u Južnom kineskom moru oko kojih se Kina spori sa susedima, izvestio je „Gardijan”. Vašington se u tom sporu oko voda koje su jedan od najvažnijih svetskih trgovinskih koridora stavio na stranu kineskih suparnika. U dva navrata pre aprilskog pomirenja Sija i Trampa, SAD su zapretile Kini da će joj onemogućiti pristup tim ostrvima, što bi se dalo izvesti jedino silom, budući da Peking na njima drži vojne instalacije.

Nesuglasice oko voda u Južnom i Istočnom kineskom moru bile su na meti saopštenja nakon sastanka Trampa sa Narendrom Modijem, premijerom Indije, takođe kineskog rivala. U njemu je zahtevano da se u regionu poštuju sloboda plovidbe i trgovine. Takođe, zatraženo je da se „infrastruktura za pospešivanje regionalnog ekonomskog povezivanja” gradi tako da „obezbeđuje poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta”, što odražava indijske primedbe na kineski projekat „Pojas i put”.

Kineska privreda bi trpela i ukoliko Tramp sprovede ideju da, izvestio je Rojters, „zarad nacionalne bezbednosti” ograniči uvoz čelika i aluminijuma u SAD. Vašington je i stavio Kinu na listu zemalja koje najslabije sprečavaju prinudni rad i trgovinu ljudima. Stejt department je prošle nedelje poručio i da je zabrinut zbog toga koliko Peking poštuje slobode u Hongkongu, i to upravo na 20. godišnjicu dana kada je taj grad iz ruku Velike Britanije vraćen pod suverenitet Kine.

Mada je na neke od ovih poteza oštro protestovala, Kina je nastavila da poziva na saradnju. Ali, Kina i drugi najveći američki rival, Rusija, juče su zajedno predložili da se problem sa Severnom Korejom reši tako što bi Pjongjang obustavio raketne probe, dok bi SAD i Južna Koreja zaveli moratorijum na zajedničke vojne vežbe, koje Pekingu odavno smetaju.