ММФ: Вратићемо се да причамо о платама
Грађани и пензионери мораће да сачекају јесен како би добили одговор на питање када и колико ће бити повећане плате и пензије. Како је истакао Џејмс Руф, шеф мисије Међународног монетарног фонда (ММФ) о томе ће се разговарати следећи пут, приликом кројења буџета за 2018. годину.
– Наша напомена је да се то што су приходи бољи од очекиваних усмери за смањење задужености и повећање капиталних инвестиција, јер ће текућа потрошња, односно издаци за плате, пензије и субвенције, наставити да врши притисак на буџет јер ће се број пензионера повећавати – сугерисао је Руф.
Иако је уочи ове седме контроле аранжмана из предострожности било најава да би зараде запосленима у јавном сектору могле да се повећају и до 10 одсто, Руф је нагласио да су на том пољу неопходне „умерене акције”.
Конкретно, када је о текућој години реч шеф мисије је подсетио да Србија има годишњи буџетски процес и да ће општи оквир наставити да се примењује. А он подразумева да се већи приходи искористе за смањење задужености и повећање капиталних издатака, поновио је Руф на инсистирање новинара.
– Уколико се настави досадашњи тренд, кад је о приходима реч, могло би да се очекује да они расту и 2018. године. То указује на могућност да идуће године потенцијално буде додатног простора за повећање примања – рекао је Руф.
О конкретним процентима није говорио, али је истакао да раст плата и пензија треба да буде у складу са растом бруто домаћег производа (БДП), односно свега што грађани и привреда створе за годину дана. На конкретно питање да ли то значи да повишице неће износити 10 одсто и да не могу да буду веће од три одсто, колико се очекује да ће порасти БДП, Руф није прецизно одговорио.
– Циљ програма је да се повећају плате у целој земљи. У томе се успева, јер се са повећањем запослености повећавају и зараде у целој земљи. А најбољи начин да се то постигне је држање фискалне ситуације под контролом – рекао је Руф.
То, даје простора и за раст зарада у јавном сектору, али да то не буду повећања која би ишла испред економског раста, додао је.
С обзиром на то да актуелно програм истиче у фебруару 2018. године новинаре је интересовало и да ли ће бити новог аранжмана са Фондом. Нарочито после изјаве премијерке Ане Брнабић за америчку агенцију „Блумберг” да је могуће да се од новог споразума одустане.
– На властима у Србији је да то одлуче. Њихова је одлука да ли ће затражити још један аранжман, или не. Ми смо и даље спремни да пружимо подршку и помогнемо Србији. Уколико буде новог програма, он би морао јасно бити фокусиран на раст – рекао је Руф.
Министар финансија Душан Вујовић истакао је да ће и по истеку аранжмана у фебруару 2018. године, Србија своју професионалну сарадњу наставити. Само је питање у којој форми, додао је.
Сумирајући постигнуте резултате, министар финансија је рекао да је јавни дуг са 74 одсто, колико је износио на крају 2016. године, на крају маја смањен на 67,1 одсто БДП-а, док ће буџетски дефицит уместо првобитно предвиђених 1,7 на крају године износити 1,1 одсто. Суфицит у буџету на крају јуна износио је 33,2 милијарде динара, што је за 80 милијарди бољи резултат од плана.
Руф је претходно похвалио економске резултате истичући да је, после година успореног раста, неодрживе фискалне позиције и проблематичних кредита у банкама, дошло до великог преокрета у макроекономским резултатима.
Као највећи успех током трајања овог програма гувернер Јоргованка Табаковић види то што је удео проблематичних кредита пао пет одсто и сада износи 16,5 одсто.
Ипак, Џејмс Руф је на крају закључио да је економија још оптерећена превеликим и неефикасним јавним сектором и да је неопходно и унапређење Пореске управе, система јавних накнада и такси, као и обезбеђивање веће ефикасности, транспарентности правосуђа.
Услов да Борд директора ММФ-а усвоји седму ревизију односи се на систем плата у јавном сектору, где је, због избора, било кашњења приликом усвајања закона.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
