MMF: Vratićemo se da pričamo o platama

Konkretno, kada je o tekućoj godini reč šef misije je podsetio da Srbija ima godišnji budžetski proces i da će opšti okvir nastaviti da se primenjuje. A on podrazumeva da se veći prihodi iskoriste za smanjenje zaduženosti i povećanje kapitalnih izdataka, ponovio je Ruf na insistiranje novinara.

– Ukoliko se nastavi dosadašnji trend, kad je o prihodima reč, moglo bi da se očekuje da oni rastu i 2018. godine. To ukazuje na mogućnost da iduće godine potencijalno bude dodatnog prostora za povećanje primanja – rekao je Ruf.

O konkretnim procentima nije govorio, ali je istakao da rast plata i penzija treba da bude u skladu sa rastom bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što građani i privreda stvore za godinu dana. Na konkretno pitanje da li to znači da povišice neće iznositi 10 odsto i da ne mogu da budu veće od tri odsto, koliko se očekuje da će porasti BDP, Ruf nije precizno odgovorio.

– Cilj programa je da se povećaju plate u celoj zemlji. U tome se uspeva, jer se sa povećanjem zaposlenosti povećavaju i zarade u celoj zemlji. A najbolji način da se to postigne je držanje fiskalne situacije pod kontrolom – rekao je Ruf.

To, daje prostora i za rast zarada u javnom sektoru, ali da to ne budu povećanja koja bi išla ispred ekonomskog rasta, dodao je.

S obzirom na to da aktuelno program ističe u februaru 2018. godine novinare je interesovalo i da li će biti novog aranžmana sa Fondom. Naročito posle izjave premijerke Ane Brnabić za američku agenciju „Blumberg” da je moguće da se od novog sporazuma odustane.

– Na vlastima u Srbiji je da to odluče. Njihova je odluka da li će zatražiti još jedan aranžman, ili ne. Mi smo i dalje spremni da pružimo podršku i pomognemo Srbiji. Ukoliko bude novog programa, on bi morao jasno biti fokusiran na rast – rekao je Ruf.

Ministar finansija Dušan Vujović istakao je da će i po isteku aranžmana u februaru 2018. godine, Srbija svoju profesionalnu saradnju nastaviti. Samo je pitanje u kojoj formi, dodao je.

Sumirajući postignute rezultate, ministar finansija je rekao da je javni dug sa 74 odsto, koliko je iznosio na kraju 2016. godine, na kraju maja smanjen na 67,1 odsto BDP-a, dok će budžetski deficit umesto prvobitno predviđenih 1,7 na kraju godine iznositi 1,1 odsto. Suficit u budžetu na kraju juna iznosio je 33,2 milijarde dinara, što je za 80 milijardi bolji rezultat od plana.

Ruf je prethodno pohvalio ekonomske rezultate ističući da je, posle godina usporenog rasta, neodržive fiskalne pozicije i problematičnih kredita u bankama, došlo do velikog preokreta u makroekonomskim rezultatima.

Kao najveći uspeh tokom trajanja ovog programa guverner Jorgovanka Tabaković vidi to što je udeo problematičnih kredita pao pet odsto i sada iznosi 16,5 odsto.

Ipak, Džejms Ruf je na kraju zaključio da je ekonomija još opterećena prevelikim i neefikasnim javnim sektorom i da je neophodno i unapređenje Poreske uprave, sistema javnih naknada i taksi, kao i obezbeđivanje veće efikasnosti, transparentnosti pravosuđa.

Uslov da Bord direktora MMF-a usvoji sedmu reviziju odnosi se na sistem plata u javnom sektoru, gde je, zbog izbora, bilo kašnjenja prilikom usvajanja zakona.