Шарчевић: Концепт „мале матуре" је превазиђен

Концепт мале матуре превазиђен је и треба га мењати, сматра министар просвете Младен Шарчевић и додаје да би мала матура требало да буде „независна екстерна оцена, као и велика матура”.

„Ми ћемо од јесени отворити дискусију, питаћемо колеге шта мисле о томе и шта предлажу. По мени би мала матура требало да буде независна екстерна оцена као и велика матура”, рекао је Шарчевић за Танјуг.

Он подсећа да се данас рангирање ученика приликом уписа у средњу школу обавља на основу бодова остварених успехом током школовања (максимално 70) и бодова стечених на „малој матури” (максимално 30).

„Ако тих 30 бодова треба да покаже неку разлику, да ли су оцене биле објективне или не, а на том тесту имате оне који покушавају да измешетаре, онда нисте добили ништа”, поручује Шарцевић.

Са њим се слаже и члан Радне групе за израду велике матуре Радивоје Стојковић који каже да је „време за преиспитивање и процену како ићи даље”.

Он наглашава да се у добром правцу већ кренуло ове године, када је урађено неколико варијанти комбинованог теста са истим задацима, али различитим распоредом задатака, али и на тесту из српског и математике, где је било много више „отворених задатака”, који су заменили задатке на заокруживање.

„Отворени задаци онемогућавају преписивање. Значи, ви можете имати тачан резултат али ако немате тачан поступак то вам се не признаје”, појашњава Стојковић за Танјуг.

Сагласан је са ставом министра да мала матура требало да буде „независна екстерна оцена”, а то би значило много више отворених задатака на тестирању, креативних задатака који захтевају повезивање и већа контрола самог испита.

„Желимо један озбиљан тест, озбиљан испит, који неће бити доведен у питање ни на који начин”, наглашава Стојковић.

Новим концептом мале матуре, наставља он, свакако би требало да се задрже тестови из матерњег језика и математике, а да треба размислити како би изгледао трећи тест, да ли би остао комбиновани тест са малим бројем задатака из пет различитих предмета или би се ученику понудила могућност да изабере један од пет предмета.

„Са малим бројем задатака на комбинованом тесту, четири из сваког предмета, не може се стећи права слика о нивоу знања ученика”, појашњава он.

Свакој промени, додаје, морала би да претходи ваљана припрема, да се извуче све добро из постојећег модела, да се види где постоје примедбе, шта може да се измени и појача.

Министар просвете Младен Шарчевић у међувремену је најавио смену руководилаца школских управа и утврђивање одговорности директора школа и инспектора у три округа у Србији где постоје сумње да је било злоупотреба на малој матури.

Ванредна контрола спроводи се у поједининим школама у Нишавском, Пчињском и Рашком округу. (Танјуг)