Председник САД у Пољској, пријатељство иза леђа партнера

Канцеларка је одговорила да ће Немачка настојати да до 2024. године достигне тај фамозни проценат, али ће у међувремену радити на томе да се у сваком погледу у потпуности може ослонити на своје снаге. За разлику од Берлина, Пољска, која је због лоших односа са Русијом заинтересована за присуство НАТО-а на својој територији – већ је давалац тог процента.

Сада, да ли Пољској баш завиде због Трампове посете, како се похвалио лидер владајуће Странке права и правде Јарослав Качињски – питање је. Тек чињеница је да конзервативна пољска власт у неколико важних питања има подударне ставове са Трамповом администрацијом: то су питања миграната, климатских промена и коришћења рудних богатстава.

У тренутку када су Мађарска, Пољска, Чешка и Словачка под притиском Европске комисије, односно Берлина и Париза, да испуне одлуке о мигрантима и препоруке Венецијанске комисије о променама медијских закона, закона о невладиним организацијама или закона о уставним судовима и начину бирања судија – говор америчког председника на тргу у Варшави свакако ће значити да Пољска има пријатеља. Оваква прекомпозиција односа догодила се управо онда када су САД за Немачку престале да буду пријатељ, а постале партнер.

Трвења на релацији Брисел – исток ЕУ сада су само кулминирала, а међусобно неразумевање траје већ годинама. Незадовољство је обострано: од тога да Берлин и Париз намеравају да исток ЕУ оставе на спољним прстеновима и споријим брзинама од центра, до тога да те државе очигледно не намеравају да воде политику супротну прокламованим „националним интересима” чак ни по цену финансијских казни, односно ускраћивања новца из различитих фондова.

У таквој атмосфери, Трампов сусрет са 12 лидера на самиту „Иницијативе три мора” у Варшави свакако ће се посматрати и из перспективе поделе ЕУ на исток и запад. Пољски председник Анджеј Дуда, који је велики заговорник окупљања држава између три мора – Балтичког, Црног и Јадранског – успео је да организује самит лидера држава од Естоније, до Бугарске, укључујући и Аустрију – са најважнијим гостом кога је могао да пожели.

„Пољска жели да преко те регионалне заједнице учествује у изградњи читаве евроатлантске целине”, пренео је „Дојче веле” речи пољског председника. Дуда је наравно нагласио да ова иницијатива нема намеру да ствара било какав одвојен блок унутар ЕУ нити да спроводи властиту спољну политику.

С друге стране, како се чуло из Беле куће, Трамп у Пољској жели да искаже „непоколебљиву подршку Америке неким од својих најближих савезника и да нагласи да је један од највећих приоритета за актуелну америчку владу јачање колективне обрамбене моћи НАТО-а”. Што је јасан прекоатлантски одговор на све приче о стварању европске војске.

Како је подсетио немачки државни радио, „Иницијатива три мора” се залаже за заједничке инфраструктурне пројекте као што су ауто-пут између севера и југа кроз исток Европе, тзв. Вија Карпатија и организовање помоћи сиромашним регионима уз исток ЕУ.

Ипак, све те идеје звуче познато – једном је већ је постојала једна пољска иницијатива „између мора”, Балтичког и Црног, у којој је Варшава пре Другог светског рата покушавала да створи спону између мањих земаља стиснутих између нацистичке Немачке и агресивног Совјетског Савеза – с познатим исходом, навео је немачки радио.

И још једно сећање се буди, и то баш због посете Трампа: када су САД 2003. кренуле у обарање режима Садама Хусеина у Ираку, Немачка је објавила да „није спремна за авантуре”, али су се у „коалицији вољних” нашле Пољска, Мађарска и Чешка. Тадашњи министар одбране САД Доналд Рамсфелд је ове земље назвао „новом Европом”.

Тако би могло да започне ново пријатељство између САД и „нове Европе”, овога пута и уз помоћ два нова фактора: првом испоруком течног гаса из САД у Пољску, што тој земљи даје наду да може да оконча своју готово потпуну зависност од гаса из Русије и друго, чињеница да су први пут војници НАТО-а заиста присутни у Пољској и на Балтику.