Predsednik SAD u Poljskoj, prijateljstvo iza leđa partnera

Kancelarka je odgovorila da će Nemačka nastojati da do 2024. godine dostigne taj famozni procenat, ali će u međuvremenu raditi na tome da se u svakom pogledu u potpunosti može osloniti na svoje snage. Za razliku od Berlina, Poljska, koja je zbog loših odnosa sa Rusijom zainteresovana za prisustvo NATO-a na svojoj teritoriji – već je davalac tog procenta.

Sada, da li Poljskoj baš zavide zbog Trampove posete, kako se pohvalio lider vladajuće Stranke prava i pravde Jaroslav Kačinjski – pitanje je. Tek činjenica je da konzervativna poljska vlast u nekoliko važnih pitanja ima podudarne stavove sa Trampovom administracijom: to su pitanja migranata, klimatskih promena i korišćenja rudnih bogatstava.

U trenutku kada su Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka pod pritiskom Evropske komisije, odnosno Berlina i Pariza, da ispune odluke o migrantima i preporuke Venecijanske komisije o promenama medijskih zakona, zakona o nevladinim organizacijama ili zakona o ustavnim sudovima i načinu biranja sudija – govor američkog predsednika na trgu u Varšavi svakako će značiti da Poljska ima prijatelja. Ovakva prekompozicija odnosa dogodila se upravo onda kada su SAD za Nemačku prestale da budu prijatelj, a postale partner.

Trvenja na relaciji Brisel – istok EU sada su samo kulminirala, a međusobno nerazumevanje traje već godinama. Nezadovoljstvo je obostrano: od toga da Berlin i Pariz nameravaju da istok EU ostave na spoljnim prstenovima i sporijim brzinama od centra, do toga da te države očigledno ne nameravaju da vode politiku suprotnu proklamovanim „nacionalnim interesima” čak ni po cenu finansijskih kazni, odnosno uskraćivanja novca iz različitih fondova.

U takvoj atmosferi, Trampov susret sa 12 lidera na samitu „Inicijative tri mora” u Varšavi svakako će se posmatrati i iz perspektive podele EU na istok i zapad. Poljski predsednik Andžej Duda, koji je veliki zagovornik okupljanja država između tri mora – Baltičkog, Crnog i Jadranskog – uspeo je da organizuje samit lidera država od Estonije, do Bugarske, uključujući i Austriju – sa najvažnijim gostom koga je mogao da poželi.

„Poljska želi da preko te regionalne zajednice učestvuje u izgradnji čitave evroatlantske celine”, preneo je „Dojče vele” reči poljskog predsednika. Duda je naravno naglasio da ova inicijativa nema nameru da stvara bilo kakav odvojen blok unutar EU niti da sprovodi vlastitu spoljnu politiku.

S druge strane, kako se čulo iz Bele kuće, Tramp u Poljskoj želi da iskaže „nepokolebljivu podršku Amerike nekim od svojih najbližih saveznika i da naglasi da je jedan od najvećih prioriteta za aktuelnu američku vladu jačanje kolektivne obrambene moći NATO-a”. Što je jasan prekoatlantski odgovor na sve priče o stvaranju evropske vojske.

Kako je podsetio nemački državni radio, „Inicijativa tri mora” se zalaže za zajedničke infrastrukturne projekte kao što su auto-put između severa i juga kroz istok Evrope, tzv. Vija Karpatija i organizovanje pomoći siromašnim regionima uz istok EU.

Ipak, sve te ideje zvuče poznato – jednom je već je postojala jedna poljska inicijativa „između mora”, Baltičkog i Crnog, u kojoj je Varšava pre Drugog svetskog rata pokušavala da stvori sponu između manjih zemalja stisnutih između nacističke Nemačke i agresivnog Sovjetskog Saveza – s poznatim ishodom, naveo je nemački radio.

I još jedno sećanje se budi, i to baš zbog posete Trampa: kada su SAD 2003. krenule u obaranje režima Sadama Huseina u Iraku, Nemačka je objavila da „nije spremna za avanture”, ali su se u „koaliciji voljnih” našle Poljska, Mađarska i Češka. Tadašnji ministar odbrane SAD Donald Ramsfeld je ove zemlje nazvao „novom Evropom”.

Tako bi moglo da započne novo prijateljstvo između SAD i „nove Evrope”, ovoga puta i uz pomoć dva nova faktora: prvom isporukom tečnog gasa iz SAD u Poljsku, što toj zemlji daje nadu da može da okonča svoju gotovo potpunu zavisnost od gasa iz Rusije i drugo, činjenica da su prvi put vojnici NATO-a zaista prisutni u Poljskoj i na Baltiku.