Последња нада за жртве ОВК

Нема одредаба о специфичној националности, осим што се у члану 9 наводи да Специјализована већа имају надлежност над особама које су држављани Косова, односно Савезне Републике Југославије, или над онима који су починили кривична дела из њихове стварне надлежности, то јест особама које су држављани Косова, односно СРЈ, где год да су та кривична дела почињена.”

Портпаролка Бенеш, чије је седиште у Хагу, није могла ништа да каже у вези са тим када би требало очекивати прве оптужнице, нагласивши да Специјализовано тужилаштво још нема портпарола.

Специјализована већа и Специјализовано тужилаштво Косова, који ће се бавити ратним злочинима почињеним на Косову и Метохији, водиће процесе у Хагу, поводом чега је Краљевина Холандија са Косовом почетком децембра прошле године ратификовала Споразум о Специјализованим већима. Прошле године је за председницу суда именована Екатерина Трендафилова, а две године раније, за главног тужиоца тужилаштва овог суда именован је Дејвид Швендиман, из Америке.

Именовано је и 19 судија из више земаља Европе, као и из Америке и Канаде.

Оснивање суда уследило је након извештаја Дика Мартија, некадашњег известиоца Савета Европе, који је вође ОВК довео у везу са злочинима на Косову и Метохији и трговином органима, али и после истраге главног тужиоца Специјалног тима ЕУ Клинта Вилијамсона посвећене злочинима на Космету који су почињени 1999. Он 2014. године није могао да потврди да је са својим тимом нашао доказе за покретање оптужнице за трговину органима.

С обзиром на то да је суд постао оперативан, логично је и да буду подигнуте прве оптужнице. Међутим, како је „Политика” већ писала, оне се могу очекивати тек крајем године, а на оптужницама се, бар, у „првом кругу” неће наћи „крупне зверке” јер би то изазвало политички земљотрес на, иначе, трусном политичком тлу Косова.

Политички аналитичар из Косовске Митровице, Неџмедин Спахију, није желео да „лицитира” евентуалним именима, па ни да коментарише незванична сазнања „Политике” да се на списку главног тужиоца Швендимана неће наћи Рамуш Харадинај, лидер Алијансе за будућност Косова (ААК) и кандидат за премијера косовске владе испред „ратне коалиције” која је однела победу на недавно завршеним парламентарним косовским изборима, али је навео да се Хашим Тачи, председник самопроглашене косовске државе, налази на „листи за одстрел”.

Док се албански аналитичари и албанска јавност увелико баве овим судом, не наводећи имена и наглашавајући да је приоритет формирање владе Косова, а да је суд био „разлог” одржавања ванредних парламентарних избора, дотле београдски политичари указују на могући проблем уколико се на важним позицијама у влади Косова нађу они против којих ће бити подигнута оптужница.

Председник одбора Скупштине Србије за Косово и Метохију, Милован Дрецун сматра да је овај суд за ратне злочине бивших високих официра ОВК последњи покушај међународне заједнице да осуди припаднике ОВК који су починили злочине над Србима и другим неалбанцима.

„Србија ће у том поступку помоћи, а радна група коју је основао скупштински одбор прикупила је све податке из наших надлежних служби у вези са ратним злочинима ОВК на Косову и ставиће их на располагање Специјализованом тужилаштву на Косову. Али, може доћи до проблема ако се на важним местима у влади Косова нађу они који су на тој оптужници. Ако се коалиција око Рамуша Харадинаја и Хашима Тачија распореди на кључне позиције, онда би Специјализовано тужилаштво дошло у специфичну ситуацију. На великој оптужници би се могли наћи и чланови владе, што би опет могло да доведе до дестабилизације. Ми пре свега захтевамо кажњавање свих оних који су одговорни за ратне злочине, без обзира на њихову националност ”, пренео је Танјуг изјаву Милована Дрецуна.