Poslednja nada za žrtve OVK

Nema odredaba o specifičnoj nacionalnosti, osim što se u članu 9 navodi da Specijalizovana veća imaju nadležnost nad osobama koje su državljani Kosova, odnosno Savezne Republike Jugoslavije, ili nad onima koji su počinili krivična dela iz njihove stvarne nadležnosti, to jest osobama koje su državljani Kosova, odnosno SRJ, gde god da su ta krivična dela počinjena.”

Portparolka Beneš, čije je sedište u Hagu, nije mogla ništa da kaže u vezi sa tim kada bi trebalo očekivati prve optužnice, naglasivši da Specijalizovano tužilaštvo još nema portparola.

Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo Kosova, koji će se baviti ratnim zločinima počinjenim na Kosovu i Metohiji, vodiće procese u Hagu, povodom čega je Kraljevina Holandija sa Kosovom početkom decembra prošle godine ratifikovala Sporazum o Specijalizovanim većima. Prošle godine je za predsednicu suda imenovana Ekaterina Trendafilova, a dve godine ranije, za glavnog tužioca tužilaštva ovog suda imenovan je Dejvid Švendiman, iz Amerike.

Imenovano je i 19 sudija iz više zemalja Evrope, kao i iz Amerike i Kanade.

Osnivanje suda usledilo je nakon izveštaja Dika Martija, nekadašnjeg izvestioca Saveta Evrope, koji je vođe OVK doveo u vezu sa zločinima na Kosovu i Metohiji i trgovinom organima, ali i posle istrage glavnog tužioca Specijalnog tima EU Klinta Vilijamsona posvećene zločinima na Kosmetu koji su počinjeni 1999. On 2014. godine nije mogao da potvrdi da je sa svojim timom našao dokaze za pokretanje optužnice za trgovinu organima.

S obzirom na to da je sud postao operativan, logično je i da budu podignute prve optužnice. Međutim, kako je „Politika” već pisala, one se mogu očekivati tek krajem godine, a na optužnicama se, bar, u „prvom krugu” neće naći „krupne zverke” jer bi to izazvalo politički zemljotres na, inače, trusnom političkom tlu Kosova.

Politički analitičar iz Kosovske Mitrovice, Nedžmedin Spahiju, nije želeo da „licitira” eventualnim imenima, pa ni da komentariše nezvanična saznanja „Politike” da se na spisku glavnog tužioca Švendimana neće naći Ramuš Haradinaj, lider Alijanse za budućnost Kosova (AAK) i kandidat za premijera kosovske vlade ispred „ratne koalicije” koja je odnela pobedu na nedavno završenim parlamentarnim kosovskim izborima, ali je naveo da se Hašim Tači, predsednik samoproglašene kosovske države, nalazi na „listi za odstrel”.

Dok se albanski analitičari i albanska javnost uveliko bave ovim sudom, ne navodeći imena i naglašavajući da je prioritet formiranje vlade Kosova, a da je sud bio „razlog” održavanja vanrednih parlamentarnih izbora, dotle beogradski političari ukazuju na mogući problem ukoliko se na važnim pozicijama u vladi Kosova nađu oni protiv kojih će biti podignuta optužnica.

Predsednik odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju, Milovan Drecun smatra da je ovaj sud za ratne zločine bivših visokih oficira OVK poslednji pokušaj međunarodne zajednice da osudi pripadnike OVK koji su počinili zločine nad Srbima i drugim nealbancima.

„Srbija će u tom postupku pomoći, a radna grupa koju je osnovao skupštinski odbor prikupila je sve podatke iz naših nadležnih službi u vezi sa ratnim zločinima OVK na Kosovu i staviće ih na raspolaganje Specijalizovanom tužilaštvu na Kosovu. Ali, može doći do problema ako se na važnim mestima u vladi Kosova nađu oni koji su na toj optužnici. Ako se koalicija oko Ramuša Haradinaja i Hašima Tačija rasporedi na ključne pozicije, onda bi Specijalizovano tužilaštvo došlo u specifičnu situaciju. Na velikoj optužnici bi se mogli naći i članovi vlade, što bi opet moglo da dovede do destabilizacije. Mi pre svega zahtevamo kažnjavanje svih onih koji su odgovorni za ratne zločine, bez obzira na njihovu nacionalnost ”, preneo je Tanjug izjavu Milovana Drecuna.