Медицински смерови најчешћа прва жеља

На листи најатрактивнијих образовних профила, коју сваке године сумира Министарство просвете, овога пута међу 97 смерова које је међу прве три жеље навело више од шесторо деце, чак 41 је медицински. Нису то све различити образовни профили, има и истих али у различитим школама. Илустрације ради, више од осморо малих матураната жељом и успехом надметало се у уписној трци за место у клупама одељења првог разреда физиотерапеутских техничара у медицинским школама „Драгиња Никшић” у Сремској Митровици, „7. април” у Новом Саду и новопазарској Медицинској школи.

– Међу најпопуларнијих шеснаест образовних профила половина је у медицинским школама. Индекс популарности профила рачунамо тако што се број ученика који су исказали једну од прве три жеље подели са уписном квотом – прецизирали су надлежни.

Попуњавање уписне квоте у медицинским школама, обично не значи крај борбе ученика и родитеља да дете ипак буде уписано, макар преко броја. Директори су засути молбама, жалбама, преклињањем да се капацитет прошири за још „само једног” ученика.

– То нам је најтежи део уписа, да објаснимо деци и родитељима да је број места ограничен – потврђује Нада Трифковић, директорка Медицинске школе „Београд”, иначе најстарије у Србији.

Њу не чуди што годинама не јењава интересовање за средњошколским смеровима у области здравства и, како каже, три су кључна разлога за то.

– Одвајкада то је елитна и важна струка, јер је здравствена нега потребна свима од рођења до позне старости, то је први разлог. Други је што из наших медицинских школа излазе кадрови који су ваљано обучени да одмах почну да раде, спремни да наставе да се школују у здравственој струци, али и са општим образовањем на нивоу који омогућава да упишу и факултете који никакве везе немају са медицином – сматра Трифковићева.

Трећи разлог, али не и најмање важан, по њеном мишљењу је глад тржишта за медицинским кадром.

– Чињеница је да је наших бивших ђака најмање на бироу, тражени су и код нас и у Европи, јер наши ученици не вежбају у учионицама него на клиникама. Генерално, најтраженији смерови су медицинске сестре и техничари општег смера, васпитачи, физиотерапеути, фармацеути, зубни техничари који квоте већ годинама попуњавају у првом кругу првог рока – каже Трифковићева.

Кад се од најпопуларнијих образовних профила одузму медицински, листом доминирају електротехнички, и то електротехничар информационих технологија и администратор рачунарских мрежа.

– Већ пет година веома је популаран профил електротехничар за информационе технологије, који развија ИТ компетенције код ученика, али за упис не захтева полагање пријемног. Реализује се у 26 електротехничких школа, у 31 одељењу. Министарство је ове године повећало уписну квоту за овај смер, а у 13 школа било је потребно најмање 90 бодова за упис, што је веома висок праг – напомињу у Министарству просвете.

У поређењу са уписном квотом ове и прошле године, сада је одобрено додатних 117 места, што је скоро пет одељења електротехничара информационих технологија више, а сва су дупке пуна после првог уписног круга. Тај смер је судећи по бодовном прагу најтеже у Србији било уписати у београдској Електротехничкој школи „Никола Тесла”.

– Одобрен нам је упис два одељења, дакле 48 ученика, што је дупло више него прошле године. Зато смо очекивали да ће уписни праг бити нижи, међутим виши је него лане. Најбољи ђаци зграбили су места. Последњи примљен међу електротехничаре информационих технологија имао је 96,25 поена. Свој деци која су ту уписана тај смер је био прва жеља. Следећи смер по популарности је администратор рачунарских мрежа, где је најслабији скор 94,15 бодова – каже Бранко Суботић, директор ЕТШ „Никола Тесла” у којој после првог круга више нема слободних места а најмлађа генерација броји 498 ученика.

Кулинари и економисти и даље на цени

Велико интересовање осмака за угоститељске и економске смерове средњих стручних школа, ни овога пута није изостало. Међу најтраженијим образовним профилима поново су кувар, кулинарски техничар и посластичар. Да постану кувари у Угоститељско-туристичкој школи у Београду желело је 314 дечака и девојчица, а места има за 30 првака.

Неки од најпривлачнијих у низу профила из економије, права и администрације осмацима су били финансијски, пословни администратор, комерцијалиста, правни техничар, службеник у банкарству... Примера ради, седам пута више деце желело је да се нађе у одељењу првог разреда економских техничара Економско-трговинске школе „Паја Маргановић” у Панчеву, него што има места.