Medicinski smerovi najčešća prva želja

Na listi najatraktivnijih obrazovnih profila, koju svake godine sumira Ministarstvo prosvete, ovoga puta među 97 smerova koje je među prve tri želje navelo više od šestoro dece, čak 41 je medicinski. Nisu to sve različiti obrazovni profili, ima i istih ali u različitim školama. Ilustracije radi, više od osmoro malih maturanata željom i uspehom nadmetalo se u upisnoj trci za mesto u klupama odeljenja prvog razreda fizioterapeutskih tehničara u medicinskim školama „Draginja Nikšić” u Sremskoj Mitrovici, „7. april” u Novom Sadu i novopazarskoj Medicinskoj školi.

– Među najpopularnijih šesnaest obrazovnih profila polovina je u medicinskim školama. Indeks popularnosti profila računamo tako što se broj učenika koji su iskazali jednu od prve tri želje podeli sa upisnom kvotom – precizirali su nadležni.

Popunjavanje upisne kvote u medicinskim školama, obično ne znači kraj borbe učenika i roditelja da dete ipak bude upisano, makar preko broja. Direktori su zasuti molbama, žalbama, preklinjanjem da se kapacitet proširi za još „samo jednog” učenika.

– To nam je najteži deo upisa, da objasnimo deci i roditeljima da je broj mesta ograničen – potvrđuje Nada Trifković, direktorka Medicinske škole „Beograd”, inače najstarije u Srbiji.

Nju ne čudi što godinama ne jenjava interesovanje za srednjoškolskim smerovima u oblasti zdravstva i, kako kaže, tri su ključna razloga za to.

– Odvajkada to je elitna i važna struka, jer je zdravstvena nega potrebna svima od rođenja do pozne starosti, to je prvi razlog. Drugi je što iz naših medicinskih škola izlaze kadrovi koji su valjano obučeni da odmah počnu da rade, spremni da nastave da se školuju u zdravstvenoj struci, ali i sa opštim obrazovanjem na nivou koji omogućava da upišu i fakultete koji nikakve veze nemaju sa medicinom – smatra Trifkovićeva.

Treći razlog, ali ne i najmanje važan, po njenom mišljenju je glad tržišta za medicinskim kadrom.

– Činjenica je da je naših bivših đaka najmanje na birou, traženi su i kod nas i u Evropi, jer naši učenici ne vežbaju u učionicama nego na klinikama. Generalno, najtraženiji smerovi su medicinske sestre i tehničari opšteg smera, vaspitači, fizioterapeuti, farmaceuti, zubni tehničari koji kvote već godinama popunjavaju u prvom krugu prvog roka – kaže Trifkovićeva.

Kad se od najpopularnijih obrazovnih profila oduzmu medicinski, listom dominiraju elektrotehnički, i to elektrotehničar informacionih tehnologija i administrator računarskih mreža.

– Već pet godina veoma je popularan profil elektrotehničar za informacione tehnologije, koji razvija IT kompetencije kod učenika, ali za upis ne zahteva polaganje prijemnog. Realizuje se u 26 elektrotehničkih škola, u 31 odeljenju. Ministarstvo je ove godine povećalo upisnu kvotu za ovaj smer, a u 13 škola bilo je potrebno najmanje 90 bodova za upis, što je veoma visok prag – napominju u Ministarstvu prosvete.

U poređenju sa upisnom kvotom ove i prošle godine, sada je odobreno dodatnih 117 mesta, što je skoro pet odeljenja elektrotehničara informacionih tehnologija više, a sva su dupke puna posle prvog upisnog kruga. Taj smer je sudeći po bodovnom pragu najteže u Srbiji bilo upisati u beogradskoj Elektrotehničkoj školi „Nikola Tesla”.

– Odobren nam je upis dva odeljenja, dakle 48 učenika, što je duplo više nego prošle godine. Zato smo očekivali da će upisni prag biti niži, međutim viši je nego lane. Najbolji đaci zgrabili su mesta. Poslednji primljen među elektrotehničare informacionih tehnologija imao je 96,25 poena. Svoj deci koja su tu upisana taj smer je bio prva želja. Sledeći smer po popularnosti je administrator računarskih mreža, gde je najslabiji skor 94,15 bodova – kaže Branko Subotić, direktor ETŠ „Nikola Tesla” u kojoj posle prvog kruga više nema slobodnih mesta a najmlađa generacija broji 498 učenika.

Kulinari i ekonomisti i dalje na ceni

Veliko interesovanje osmaka za ugostiteljske i ekonomske smerove srednjih stručnih škola, ni ovoga puta nije izostalo. Među najtraženijim obrazovnim profilima ponovo su kuvar, kulinarski tehničar i poslastičar. Da postanu kuvari u Ugostiteljsko-turističkoj školi u Beogradu želelo je 314 dečaka i devojčica, a mesta ima za 30 prvaka.

Neki od najprivlačnijih u nizu profila iz ekonomije, prava i administracije osmacima su bili finansijski, poslovni administrator, komercijalista, pravni tehničar, službenik u bankarstvu... Primera radi, sedam puta više dece želelo je da se nađe u odeljenju prvog razreda ekonomskih tehničara Ekonomsko-trgovinske škole „Paja Marganović” u Pančevu, nego što ima mesta.