„Гаспром” додаје гас

Мађарски министар иностраних послова Петер Сијарто рекао је после потписивања овог споразума да је одобрена траса „Турског тока” реалније решење од оне која је требало да иде преко Румуније и Хрватске, преноси Спутњик, те да је у овом тренутку планирано да се Мађарска прикључи гасоводу до краја 2019. године.

Спутњик наводи да Бугарска рачуна на руски гас који ће пунити гасни чвор који финансира Европска комисија, те да ће овим гасоводом моћи да се транспортује до осам милијарди кубика гаса до Мађарске, преко Бугарске и Србије.

– Тај споразум је велики корак напред на пољу националне и енергетске безбедности, као и економског развоја – истакао је Сијарто, додајући да је „Гаспром” већ почео да гради „Турски ток”.

Да ли је гаранција, да би „Турски ток” могао стварно постати алтернативни за овај део Европе, само то што је његова градња почела пре десетак дана, тек ће се видети. Јер, и „Јужни ток” је почео да се гради, али је пропао управо због Бугарске, пошто Софија под притиском Вашингтона и Брисела није смела да настави градњу. Да јесте, тај гас би сада већ ишао кроз Србију.

„Турски ток” иде по дну Црног мора у дужину од 910 километара. Кроз Турску ће гасовод бити дугачак 180 километара, а пројекат је вредан 14 милијарди евра. Планови су били да „Јужни ток”, само кроз Србију, буде дугачак 422 километра, капацитета 40,5 милијарди кубика, а вредност пројекта је требало да буде 1,7 милијарди евра, док је цео гасовод био дугачак 2.380 километара и вредан 16 милијарди евра. Прва линија гасовода „Турски ток”, која ће снабдевати гасом само Турску, биће завршена у марту 2018, док би друга, испод Црног мора за допремање руског гаса до јужне и југоисточне Европе, требало да буде завршена у 2019, најавили су представници руског „Гаспрома”.

Без обзира на западну хипокризију, мађарски министар каже, да је гас потребан Европи, јер расте тражња за овим руским енергентом, што је разлог и што је „Гаспром” ове зиме продао рекордну количину гаса Европи.

Иако се капацитети гасовода „Јужног” и „Турског тока” не могу поредити, јер је „Јужним током” у пуном капацитету требало да пролази 63 милијарде кубика годишње, а у првој фази пола од тога, Србија ће овог пута имати на располагању око 9,5 милијарди кубика гаса. То је скоро три и по пута више од српске годишње потрошње. С друге стране, и зарада од транзитних такса биће мања него код „Јужног тока”. Србија је рачунала да ће годишње од транзита гаса зарађивати око 300 милиона долара. Сада би тај приход био упола мањи и износио би око 150 милиона. У случају да овај пројекат стварно заживи, Србија би гас преузимала на граници са Бугарском и зато би морала да сагради гасовод, сама, или на пример, уз помоћ Русије, што би било лакше, објаснио је недавно и председник државе Александар Вучић.

Индикативно је да Бела кућа, баш у тренутку када се потписује споразум о продужетку „Турског тока” и наставку градње „Северног тока 2”, који Немачка гради с Русима, помпезно саопштава да ће председник САД већ данас у Хамбургу најавити велику понуду природног течног гаса Европи, односно тржиштима која сад троше руски гас, како би смањила руску зависност. И док, дакле, Бела кућа пуна ентузијазма најављује да се до 2020. године очекује да ће САД постати трећи највећи светски извозник природног течног гаса и тако од „Гаспрома” преузети управљање европским тржиштем, остаје да Бела кућа каже зашто то већ није урадила, већ је пала и на тесту. За четири године допремила је само један једини танкер свог гаса до Естоније и Португалије, а очекивало се да ће бродови с енергентима стизати на све стране света.

Војислав Вулетић, председник Удружење за гас Србије, каже да је то тако зато што Американци немају постројење за превођење гаса из гасовитог у течно стање. „Њихови капацитети су тако мали да могу да пошаљу по један танкер у пола године у једну од ових земаља. Цела та прича око америчког течног гаса је лепа, али је апсолутно немогућа из техничких разлога. С друге стране она је економски неисплатива, јер би земље Европе па и Србија много скупље плаћале гас преко океана, него овај који гасоводом стиже из Русије”, категоричан је Вулетић.

Добра вест за Србију

Упитан шта значи за Србију потписивање овог споразума и колико је реално да ће „Турски ток” стварно стићи до Србије, енергетски експерт с портала „Сенергес” каже да је та вест важна и добра, јер ће Србија и у будућности имати поуздан доток гаса, а ако буде и транзитних такса, утолико боље.

При томе треба имати у виду да Русија полаже цеви „Турског тока”, али да још није постигла са Турском договор о цени гаса. У Турску ће стизати гас са више страна, из Русије, из каспијског региона, а вероватно и течни природни гас. Тада ће до изражаја доћи трећи енергетски пакет – гас ће се куповати по најнижој цени и најбољим условима плаћања. Србији то може да донесе само корист, јер монополи увек отварају простор за уцене, закључују на овом порталу.