„Gasprom” dodaje gas

Mađarski ministar inostranih poslova Peter Sijarto rekao je posle potpisivanja ovog sporazuma da je odobrena trasa „Turskog toka” realnije rešenje od one koja je trebalo da ide preko Rumunije i Hrvatske, prenosi Sputnjik, te da je u ovom trenutku planirano da se Mađarska priključi gasovodu do kraja 2019. godine.

Sputnjik navodi da Bugarska računa na ruski gas koji će puniti gasni čvor koji finansira Evropska komisija, te da će ovim gasovodom moći da se transportuje do osam milijardi kubika gasa do Mađarske, preko Bugarske i Srbije.

– Taj sporazum je veliki korak napred na polju nacionalne i energetske bezbednosti, kao i ekonomskog razvoja – istakao je Sijarto, dodajući da je „Gasprom” već počeo da gradi „Turski tok”.

Da li je garancija, da bi „Turski tok” mogao stvarno postati alternativni za ovaj deo Evrope, samo to što je njegova gradnja počela pre desetak dana, tek će se videti. Jer, i „Južni tok” je počeo da se gradi, ali je propao upravo zbog Bugarske, pošto Sofija pod pritiskom Vašingtona i Brisela nije smela da nastavi gradnju. Da jeste, taj gas bi sada već išao kroz Srbiju.

„Turski tok” ide po dnu Crnog mora u dužinu od 910 kilometara. Kroz Tursku će gasovod biti dugačak 180 kilometara, a projekat je vredan 14 milijardi evra. Planovi su bili da „Južni tok”, samo kroz Srbiju, bude dugačak 422 kilometra, kapaciteta 40,5 milijardi kubika, a vrednost projekta je trebalo da bude 1,7 milijardi evra, dok je ceo gasovod bio dugačak 2.380 kilometara i vredan 16 milijardi evra. Prva linija gasovoda „Turski tok”, koja će snabdevati gasom samo Tursku, biće završena u martu 2018, dok bi druga, ispod Crnog mora za dopremanje ruskog gasa do južne i jugoistočne Evrope, trebalo da bude završena u 2019, najavili su predstavnici ruskog „Gasproma”.

Bez obzira na zapadnu hipokriziju, mađarski ministar kaže, da je gas potreban Evropi, jer raste tražnja za ovim ruskim energentom, što je razlog i što je „Gasprom” ove zime prodao rekordnu količinu gasa Evropi.

Iako se kapaciteti gasovoda „Južnog” i „Turskog toka” ne mogu porediti, jer je „Južnim tokom” u punom kapacitetu trebalo da prolazi 63 milijarde kubika godišnje, a u prvoj fazi pola od toga, Srbija će ovog puta imati na raspolaganju oko 9,5 milijardi kubika gasa. To je skoro tri i po puta više od srpske godišnje potrošnje. S druge strane, i zarada od tranzitnih taksa biće manja nego kod „Južnog toka”. Srbija je računala da će godišnje od tranzita gasa zarađivati oko 300 miliona dolara. Sada bi taj prihod bio upola manji i iznosio bi oko 150 miliona. U slučaju da ovaj projekat stvarno zaživi, Srbija bi gas preuzimala na granici sa Bugarskom i zato bi morala da sagradi gasovod, sama, ili na primer, uz pomoć Rusije, što bi bilo lakše, objasnio je nedavno i predsednik države Aleksandar Vučić.

Indikativno je da Bela kuća, baš u trenutku kada se potpisuje sporazum o produžetku „Turskog toka” i nastavku gradnje „Severnog toka 2”, koji Nemačka gradi s Rusima, pompezno saopštava da će predsednik SAD već danas u Hamburgu najaviti veliku ponudu prirodnog tečnog gasa Evropi, odnosno tržištima koja sad troše ruski gas, kako bi smanjila rusku zavisnost. I dok, dakle, Bela kuća puna entuzijazma najavljuje da se do 2020. godine očekuje da će SAD postati treći najveći svetski izvoznik prirodnog tečnog gasa i tako od „Gasproma” preuzeti upravljanje evropskim tržištem, ostaje da Bela kuća kaže zašto to već nije uradila, već je pala i na testu. Za četiri godine dopremila je samo jedan jedini tanker svog gasa do Estonije i Portugalije, a očekivalo se da će brodovi s energentima stizati na sve strane sveta.

Vojislav Vuletić, predsednik Udruženje za gas Srbije, kaže da je to tako zato što Amerikanci nemaju postrojenje za prevođenje gasa iz gasovitog u tečno stanje. „Njihovi kapaciteti su tako mali da mogu da pošalju po jedan tanker u pola godine u jednu od ovih zemalja. Cela ta priča oko američkog tečnog gasa je lepa, ali je apsolutno nemoguća iz tehničkih razloga. S druge strane ona je ekonomski neisplativa, jer bi zemlje Evrope pa i Srbija mnogo skuplje plaćale gas preko okeana, nego ovaj koji gasovodom stiže iz Rusije”, kategoričan je Vuletić.

Dobra vest za Srbiju

Upitan šta znači za Srbiju potpisivanje ovog sporazuma i koliko je realno da će „Turski tok” stvarno stići do Srbije, energetski ekspert s portala „Senerges” kaže da je ta vest važna i dobra, jer će Srbija i u budućnosti imati pouzdan dotok gasa, a ako bude i tranzitnih taksa, utoliko bolje.

Pri tome treba imati u vidu da Rusija polaže cevi „Turskog toka”, ali da još nije postigla sa Turskom dogovor o ceni gasa. U Tursku će stizati gas sa više strana, iz Rusije, iz kaspijskog regiona, a verovatno i tečni prirodni gas. Tada će do izražaja doći treći energetski paket – gas će se kupovati po najnižoj ceni i najboljim uslovima plaćanja. Srbiji to može da donese samo korist, jer monopoli uvek otvaraju prostor za ucene, zaključuju na ovom portalu.