Прича о прогоњеном председнику

У главном такмичарском програму овогодишњег карлововарског фестивала Овашвили је представио још један визуелно раскошан филм – „Хибула” о Звијаду Гамсахурдији, првом демократски изабраном председнику независне Грузије (1991–1992), који је после свега неколико месеци био срушен у војном удару. Причу о Гамсахурдији – књижевном теоретичару и песнику, суоснивачу иницијативне групе за заштиту људских права (1974), оснивачу илегалних часописа „Златно руно” и „Грузијски гласник”, који је по ступању на власт укинуо јужноосетијску аутономију чиме је практично започео грађански рат, а одмах био и оптуживан за корупцију и кршење људских права – Овашвили не гради као биографску студију једне познате политичке личности, нити се бави Гамсахудијиним политичким потезима.

 Уместо тога, Овашвили историјске догађаје користи само као оквир за обликовање архетипске приче и то чини уз светлосно меланхоличне тонове и са непогрешивом визуелном поетиком. Гледаоци постају сведоци борбе за преживљавање једног остарелог човека, прогањаног попут звери по недоступним и суровим, а визуелно магичним кавкаским планинским пределима. Старца који је и даље истрајан у борби за власт коју је легитимно освојио док паралелно води и тешку унутрашњу борбу, све до тренутка доласка у Хибулу. Забачено планинско село, где ће Гамсахурдија скончати под још увек неразјашњеним околностима.

 Иако нема драматуршку снагу и динамику „Острва кукуруза” и Овашвилијева „Хибула” је филм вредан пажње. Између осталог и због тога што и у њему Овашвили прати проток времена кроз годишња доба и тако се фокусира на промене у ритму живота људи, његових филмских јунака. Уз то, ово је већ трећи Овашвилијев филм у којем се он бави темом Грузије (посебно у осетљивим граничним областима са Абхазијом и Јужном Осетијом), током деведесетих година прошлог века.

 У кратком сусрету за „Политику” Георги Овашвили каже да су и „Друга обала” и „Острво кукуруза” и „ Хибула” заправо „заокружена трилогија о најболнијем и најтежем периоду у недавној историји Грузије”.

– „Хибула” само наставља тему постављену у моја два претходна филма и прати ликове који живе у истом окружењу, иако покушава да се бави најкомпликованијом и најмистериознијом епизодом најконфликтније личности. Јунака у времену великог животног преокрета – каже Овашвили.

 Разговарајући даље и о питањима моћи и надмоћи у политичком животу, али и о томе да он није у филму пратио судбину обичног човека, Овашвили је за „Политику” рекао да је судбина Звијада Гамсахурдије веома интригантна јер се он „никада није ни понашао као обична особа”.

– Он је био моћан човек који је обожавао своју земљу, кога је обожавала апсолутна већина људи, а који је у једном тренутку изгубио све. Своју моћ, власт и своју надмоћ. Он је постао председник кога су сви осудили и називали Јудом и као такав пролази пут пун бола и патње. Он је сам. Видимо у филму његове присталице које га верно прате, али он је и даље сам. И некако изузетан – каже Овашвили који на питање о историјској тачности у филму одговара:

– Мислим да креативни рад не би требало да буде историјски тачан. Моја је намера била да покажем филмом да је наш грузијски народ направио грешку. Сматрам да је лоша идеја да од свог филмског јунака правим идола, али би још гора идеја била да сам напустио и „убио” особу којој се дивим. Ако је мој циљ испуњен, не занима ме да ли пратим истините догађаје.